Sociologija zida

Zbog čega je izostala javna rasprava o zidu? I zašto se rečeni zid uopšte zidao da bi se potom, brže-bolje, rušio? Zar dužnost onih koji nas vode/vodaju nije da obaveštavaju javnost o tako bitnim fenomenima kao što je zidanje zida zbog kojeg može buknuti međunacionalni konflikt? Ne računaju se, naravno, naknadna objašnjavanja izrečena dramatičnim tonom pred TV kamerama i u dramaturški precizno konstruisanom mizanscenu za širenje panike

„Učiteljice, samo da znate, Mirko je prvi počeo! Ja uopšte nisam kriv! Vi ipak ostanite pribrani i ne nasedajte na Mirkove provokacije.“

Ko je u četvrtak naveče pratio premijerov lament u Raškoj, taj zna o čemu govorim. Ostalima, kojima je nametnuti patriotizam „odozgo“ popio i ono malo preostalog mozga, a koji su istog momenta, kada je premijer progovorio u kameru, krenuli da podmazuju šmajsere – ionako ne vredi govoriti. Takvi se nikada neće zapitati šta stoji u pozadini tajnih razgovora između Beograda, Prištine i Brisela? Ko je kome šta obećao? Šta piše sitnim slovima u takozvanim klauzulama?

Elem, ukoliko je zid iz racionalnih razloga zidan – zbog čega je onda doprineo iracionalnom podizanju dramatičnih tonova na liniji Beograd – Priština? Zar prethodno nije trebalo prostudirati implikacije zidanja takvoj jednog zida? I zar vrlina državnika nije sadržana u sposobnosti sagledavanja posledica određenih postupaka?

Ako velite da nije bilo potrebe prethodno analizirati posledice zidanja zida u Kosovskoj Mitrovici, budući da takav angažman nije u opisu radnog mesta državnika – to jest, ukoliko tvrdite da zid predstavlja samo benignu izraslinu na pozadini ionako loših odnosa između Beograda i Prištine, i da Srbi sa severa Kosova imaju pravo da čine šta god hoće na svom parčetu zemlje – zašto se onda ruši već sazidani zid? Štaviše, zbog čega se zid (ako je već zidan po pravilima službe) pomera dva metra unazad? Rečju, zašto rušiti zid pa ga zatim ponovo podizati? I ko plaća takve stupidarije? Građani ove zemlje iliti Vlast iz svog skromnog buđelara? A da – Kosovo nema cenu. Ali je očito nemaju ni propusti vladajućih krojača naše sudbine!

Šta znači izjava tipa u jakni sa kapuljačom obrubljenom krznom – inače prvog čoveka SDKM (severnog dela Kosovske Mitrovice) – da se EU otvoreno stavila na stranu Albanaca? Je l’ to možda znači da Srbija sa evropskog puta skreće? Da otvarati nova poglavlja neće? Da će ostati bez aktuelne garniture na vlasti? (Kamo sreće!) I šta uostalom znači „oštro“ premijerovo obraćanje ambasadorima zemalja sa kojima Vlast inače odlično sarađuje?

„Nećeš ti, ambasadore, meni govoriti gde ću razmeštati svoju vojsku!“

Šta znače ovakve pretnje na nivou predškolskog uzrasta? Šta znači poruka ambasadorima da im se neće dozvoliti mešanje u unutrašnje stvari Srbije pa makar on – premijer zbog toga platio glavom (u političkom smislu)? Je l’ to znači da Srbija nije banana republika čiju politiku kroje moćne sile? Da se ambasadori sve vreme ne mešaju nego su se baš sada prvi put umešali? Koješta!

Srbija je zemlja čijim suverenitetom odavno trguju domaće političke oligarhije u službi stranih interesa. U tom smislu, sadašnja vlast ne odudara bitnije od prethodne vlasti – osim po stepenu autoritarnosti i rigidnosti glasačke mašine. A ima li šta lepše za inostrane tutore od lokalne autoritarne vlasti koja u njihovom interesu zamajava domaće stanovništvo? Stoga je premijerova poruka ambasadorima u stvari poruka upućena građanima Srbije koji bi se u skorijoj budućnosti mogli latiti socijalnog bunta.

Ako se kojim slučajem buniš protiv rušenja objekata u Savamali tražeći vladavinu prava u Srbiji, ako se buniš jer visoki funkcioneri zaobilaze istinu i ne snose odgovornost zbog toga, ili se buniš zbog toga što EPS potkrada potrošače a Srbijagas pravi gubitke na štetu građana – onda ti nisi samosvesni građanin, već si pion stranih sila koje te (preko svojih ambasadora) plaćaju da rušiš premijera.

Na sreću, još uvek postoje ljudi koji vide dalje od obližnjeg zida.