Šta vlast ne razume?

„Snevam“, veli Botke, „kako stranačkim bolidom rulam po nezavršenom Koridoru X15 kroz 16. Kraj puta stoje i oduševljeno mašu zastavicama sve sami visoki funkcioneri vladajuće koalicije: Avče, Dačke, Antara, Vulke, Babke, Stefke, Batke, Bajatke, Zoranče, Majče, Jorgovanče, Slavče-Dejanče, Mirče, Knelče, LJajče… Odmahujem im rukom i pri maksimalnoj brzini od 30 km na sat uspevam da opazim kako vlastodršci umesto zastavicama mašu izrezanim novinskim člancima uperenim protivu vlasti“.

Sanjati vlastodršce koji duž nedovršenog koridora mašu antivlastodržačkim tekstovima, prema tranzicijskom sanovniku označava operisanost vlasti od razumevanja kritike na sopstveni račun. Vlast nerazborito omalovažava svoje kritičare i satiričare, pripisuje im neadekvatne karakteristike i pritom ne shvata da se lišena kritike pretvara u okamenjenu masu samoljublja i umišljenosti.

Uzgred, ko ne trpi kritiku na sopstveni račun? Isključivo samoživi, sujetni i narcisoidni karakteri. A da li se i o vlasti može govoriti na takav način? Zašto da ne. Prvo, vlast čine ljudi – nesavršeni karakteri skloni koroziji. Drugo, još je Erih From pisao da i društvo, poput ljudskog bića, može posedovati karakter. Otuda proizlazi da i vlast može biti nerazumna poput nerazumna čoveka. A biti nerazuman i ne razumevati suštinu kritike i društvenog angažmana kritičara – jedno je te isto u kontekstu vlasti.

Šta na prvom mestu vlast ne razume? Vlast na prvom mestu ne razume da kritičar lika i dela vlasti ne mora biti član partije. Štaviše, pravi kritičar vlasti ne pripada niti jednoj partiji jer bi u suprotnom došao u poziciju da otupi kritičku oštricu čim se njegova opcija uspentra na vlast. Iz toga proizlazi da je kritičar vlasti vazda u opoziciji – građanskoj a ne onoj političko-partijskoj. Ali, kako to mogu razumeti oni koji su veći deo života proveli kao vojnici ove ili one partije? Oni koji su, kao čarape, menjali stranke samo da bi se održali u vlastodržačkom sedlu.

Šta na drugom mestu vlast ne razume? Vlast na drugom mestu ne razume da kritičar lika i dela vlasti ne mora biti plaćen za to što radi. Elem, i dalje postoji kritička misao u čistom obliku – neukaljana šuštećim i zvečećim monetama. Ali, kako to mogu razumeti oni koji celoga veka guraju opšte interese pod tepih ličnih htenja? Oni koji halapljivo nasruću na fotelje koje donose moć, ugled i blagostanje. Oni koji parama poreskih obveznika kupuju političke analitičare kao što se kupuju krompiri na pijaci, pa zatim počinju da veruju kako i kritičari vlasti moraju biti plaćeni za svoj rad.

Šta na trećem mestu vlast ne razume? Vlast na trećem mestu ne razume da kritičar lika i dela vlasti ne mora biti besposlen. Naprotiv, pravi kritičar vlasti u većini slučajeva pošteno obavlja svoj redovni posao ali ga građanska dužnost da ne ćuti nagoni na javno iskazivanje vlastitog stava. Ali, kako to mogu razumeti oni koji nikada nisu imali vlastiti stav? Oni koji nikada nisu mislili svojom glavom već su delovali prema unapred utvrđenim direktivama partije.

Šta na četvrtom mestu vlast ne razume? Vlast na četvrtom mestu ne razume da kritičar lika i dela vlasti ne mora mrzeti one koje kritikuje. Da on u većini slučajeva vlast kritikuje radi dobrobiti celokupnog društva a ne iz ličnih, mrziteljskih pobuda. A s obzirom na to da ništa ne duguje ni prošloj ni sadašnjoj niti budućoj vlasti, kritičar vlasti nema koga (i zbog čega) mrzeti. Ali, kako to mogu razumeti oni koji su na temeljima mržnje gradili „monumentalne“ političke karijere. Oni koji su povazdan kipteli (i još uvek kipte) od prezira prema posednicima drukčijeg mišljenja.

Vlast koja sve ovo ne razume – sadrži potencijal za ograničenost, uskogrudost i kratkovidost. Vlast koja sve ovo ne razume – pokazuje da se bavi projektovanjem sopstvenih karakternih crta na vlastite kritičare. Na koncu, vlast koja sve ovo ne razume nema potencijal za razvijanje razboritosti kao vrline. Ni na kratke – a kamoli na duge staze.