Stipu Gatibo

Otprilike kao kada bi prosvetni radnik u Srbiji kazao da će se povećanje plata od 11 odsto dogoditi kad na vrbi rodi grožđe – kad se rodi Karađorđe. (Ovo sa reinkarnacijom vođe Prvog srpskog ustanka dobacuje učenik trećeg razreda osnovne škole kako bi se dodvorio učitelju – prim.aut.)

Uglavnom, želim da kažem kako su odnosi između Amerike i Kube vaistinu otoplili i to još za Kastrovog života. A da li zahvaljujući (ili ne) Obami i Franji, potpuno je nebitno. Važno je nešto drugo. Da i mi proroke za trku imamo. (Uostalom, neki ovde uveliko proriču, uz pomoć pasulja naravno, da će popularnost SNS-a drastično narasti – čim penzije skoče za dva odsto a plate između četiri i šest.)

Elem, čitam tako pre neki dan u novinama kako u EPS-u prorokuju da će neuporedivo efikasnije poslovati ako odreše kesu za novi logo firme. Reč je o tričavih 400.000 evra, što je prava sitnica u poređenju sa povećanjem cene električne energije za celih 12 odsto. Tako se to radi! Sa novim amblemom u nove radne pobede, a ne kao Državna lutrija, koja u nove pobede hrli sa izraubovanom kuglicom 21. Na kraju krajeva, treba nagraditi redovne platiše električne energije potpuno novim logom kompanije. Zaslužili su.

Ipak, postavite li pitanje ljudima iz EPS-a zbog čega menjaju prepoznatljivi logo firme, jesu li normalni, znaju li da je na snazi politika štednje itd. – odgovoriće vam nekim nerazumljivim jezikom: „Menjamo identitet u sklopu optimalizacije poslovanja i ukrupnjavanja kompanije u skladu sa evropskom praksom“. Pretpostavljam da ste od svega navedenog jedino razumeli reč „menjamo“, kao i poentu začinjenu otrcanom mantrom „u skladu sa evropskom praksom“. Ako je tako, onda ste vi najnormalniji ljudi u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Drugim rečima, lako ćete prozreti one koji veruju kako će pukim pominjanjem evropskih standarda, evropske politike, evropskih poglavlja, evropske prakse… automatski verifikovati svoje, neretko sumanute, poduhvate. Na stranu fiks ideje o menjaju nabolje.

Doduše EPS će, sasvim u skladu sa dobrim evropskim običajima (eto ti ga sad) raspisati tender za novi logo, a ja ovom prilikom hitam da kandidujem originalno rešenje – trafo-stanicu naslikanu stilom ranog Šumanovića u srcu geografsko-privredne karte Srbije. Naravno sa ćiriličnim natpisom EPS – da i stranci razumeju.

I dok Elektroprivreda Srbije rasipa pare na potpuno nov identitet koji će počivati na potpuno novom amblemu ukrupnjene kompanije – dotle se u taze rekonstruisanoj Ulici Vojvode Stepe događaju natprirodni fenomeni – pucaju cevi kraj uzanih trotoara, tegovi za tramvajske šine vise nasred pešačkih prelaza i tako dalje i tome slično. Za to vreme, ping-pong partiju prebacivanja odgovornosti za propuste igraju Saobraćajni institut CIP (projektant) i „Ratko Mitrović“ (izvođač radova), dok iz Instituta za puteve (nadzornik radova) poručuju da su ugovorom obavezani da ne daju izjave za medije. Kakva, blago rečeno, začudna netransparentnost u kontekstu javnih radova koji se vrše unutar javnog prostora za dobrobit javnosti, odnosno građana, kao krajnjih korisnika rekonstruisane javne površine.

Dobro, ali zato je tu premijer da građane redovno obavesti, kada treba i posebno kada ne treba, o bitnim, a posebno nebitnim, dešavanjima u kabinetu i oko njega. E, to je već transparentnost. I koga nakon toga uopšte zanima pitanje da li su nemarnost u Ulici Vojvode Stepe i EPS-ova bahatost pokazatelji opšteg stanja hipokrizije u Srbiji? Ma, pusti bogati, iliti stipu gatibo – kako bi to šatrovački otpevao Tifa u čuvenom hitu Milića Vukašinovića.