Sulejman NATOčanstveni

Na primer, dok neministar Sulejman Srbiju trenutno vidi kao šovinističku tvorevinu, dotle bivši ministar Ugljanin ne primećuje ništa slično tome. Mada bi mu, ruku na srce, teško mogla promaći marvelovska neman koja bljujući šovinističku vatru vija Bošnjake po Sandžaku alijas Raškoj oblasti. Postoje dva moguća objašnjenja za ovu dvostruku dioptriju građanina Sulejmana. Ili je šovinizam drastično nabujao u zemlji Srbiji od vremena Ugljaninovog ministrovanja, dakle za vrlo kratko vreme, ili ministarska fotelja deluje na njene vlasnike kao neka vrsta psihijatrijskog madraca. Tako se desi da čovek zalegne par godina u mekani sunđer presvučen kožom i uopšte ne primeti da se nalazi usred čudovišne šovinističke tvorevine. Tek kad se probudi i shvati da je ostao bez fotelje, pričini mu se da obični ljudi (stegnutog remenja) teško žive, da su bez posla i perspektive i da to sasvim logično mora biti povezano sa šovinističkim sistemom.

Problem sa ovakvim sitnopolitikantskim konstrukcijama društvene zbilje (koje su u suštini izuzetno opasne) sastoji se u činjenici da se preko 90 procenata građana ove zemlje nalazi u sličnoj socioekonomskoj buli. To drugim rečima znači da nepotizam, partitokratija i nezaposlenost ne pogađaju isključivo Bošnjake već da zahvataju širi multikulturalni spektar. Elem, svi zajedno se nalazimo u istom reformističkom čabru te je neukusno potpaljivati raju nekakvim šovinističkim pričama za malu decu. Vrhunac metanisanja je Sulejmanovo prizivanje NATO pakta – vojne organizacije koji bi valjda trebalo da nekakvim novim „milosrdnim anđelom“ zaštiti građane Srbije bošnjačke nacionalnosti od ugnjetavanja koje nad njima vrši država Srbija. E sad, budući da nema govora o ugrožavanju fundamentalnih ljudskih prava i sloboda Bošnjaka (u suprotnom bi se već odnekud stvorio Vilijam Voker), kamoli ugrožavanja slobode veroispovesti, prava na obrazovanje ili identitetskih samobitnosti potcrtanih slobodnim vijorenjem turskih zastava – uplitanje NATO u celu priču oko navodne ugnjetenosti Bošnjaka u Sandžaku alijas Raškoj oblasti moglo bi se shvatiti kao originalan Sulejmanov doprinos rešavanju loše ekonomske situacije u zemlji. Pazite, NATO pakt kao ekspert za rešavanje socioekonomske bule još uvek nije pao na pamet Varufakisu i Ciprasu te bi im Če Gevara Vulin mogao preneti Sulejmanovu „natočanstvenu“ ideju ekonomskog oporavka sistema.

U međuvremenu, zapaljivi govor bivšeg ministra Ugljanina dokazuje ono što je u svetu prilično dobro poznato ali o čemu se u domaćem javnom prostoru slabo zbori. Naime, neoliberalizam (koji blage veze nema sa liberalizmom) često ide pod ruku sa zapaljivim nacionalističkim sentimentima. Nekada takva kohabitacija ide naruku kapitalu jer otvara mogućnost pojave novih tržišta i oblika eksploatacije jeftine radne snage – ali se isto tako dogodi da lokalno desničarenje ometa cirkulisanje nadnacionalnih monetarnih taktika. Znaju to u Evropi pa nekako lakše vare levičarsku Sirizu negoli desničarsku Zlatnu zoru. Uostalom, možete li zamisliti socijaldemokratu Rasima Ljajića koji nakon gubitka ministarske fotelje drži zapaljive nacionalno obojene govore diljem Sandžaka alijas Raške oblasti? Naravno da ne, jer čak i pseudolevica predstavlja nekakvu levicu. A ovoj se teško može desiti da pobrka ekonomističku i nacionalističku terminologiju.

S druge strane, desne Sulejmanove poruke, neoprezno ispaljene u etar poput ideoloških ćoraka, prilično maše metu. Ergo, kada samo tanak sloj ljudi u ovoj zemlji pliva u materijalnom izobilju i ekonomskoj sigurnosti (među njima ima i Bošnjaka), onda je deplasirano govoriti o nekakvom šovinizmu i intervenciji NATO pakta. Zar nije bilo dovoljno zveckanja oružjem na ovom nesrećnom buretu baruta?