Supermenov brat od tetke

Ukoliko se pola dana bavite žurnalistikom ili kakvim drugim teškim zanimanjem, a tokom druge polovine dana ispravljate krive Drine odenuti u teget kombinezon sa crvenim plaštom pride, tada ne može biti dileme da ste upravo vi taj tranzicioni super heroj.

U tom slučaju nije čak važno ni da li vas je otac katapultirao sa Kriptona kad ste bili mali, niti je bitno da li vam je kršteno ime Kal-El ili Klarak Kent. Ponajmanje je bitno da li vas je nacrtao lično Džo Šuster, a reči vam u usta strpao Džeri Zigel personalno. Nije od neke važnosti ni da li ste odrastali u Smolvilu, niti da li još uvek ljubite Lois Lejn etc. Međutim, neobično je važno da ste u pola dana ili noći spremni da u jednom cugu preskočite visoku zgradu – na primer „Beograđanku“ ili onu bivšu zgradu Centralnog komiteta na Ušću. To je zapravo ono što će od vas – tranzicionog Supermena zahtevati (u prenesenom smislu naravno) menadžer privatne firme u kojoj ste se zaposlili na određeno vreme. Tada će vam jedino preostajati da se svakodnevno uz često neplaćeni prekovremeni rad, dokazujete pred nadređenim rukovodiocem koji, iz vaše perspektive gledano, nalikuje neuspešnom falsifikatu Lutora Leksa.

Inače, odavno se kanim da napišem nekoliko redaka o Supermenu kao autentičnom heroju radničke klase. Sutra ću – prekosutra ću, a vreme leti, naročito leti. Eto, ko dlanom o dlan prošlo je 75 godina od prvog Supermenovog pojavljivanja u javnosti. I valjda dve godine kako su se ovdašnji točioci benzina definitivno otarasili supermenovskog nadimka, budući da „supera“ bar toliko vremena nema na pumpama. Da nevolja bude veća, neko se u međuvremenu možda prisetio da je mali antropomorfni vanzemaljac Kal-El vaspitavan u čestitoj radničkoj familiji Kent, te da ga, sociološke teorije radi, ne bi bilo loše klasno suprotstaviti bogatom Zemljaninu Brusu Vejnu – poznatijem po sporadičnim prerušavanjima u slepog miša. Nema veze! Uostalom, ko zna gde bismo na kraju završili s analizom klasnih suprotnosti između drugova Supermena i Betmena? Možda bismo se upetljali u potencijalni, no ipak malo verovatni, antagonizam između Socijalno ekonomskog saveta tzv. SES-a s jedne, i FS-a (ne Fudbalskog saveza već Fiskalnog saveta) s druge strane.

Rekoh, međutim, da se odavno kanim da napišem nekoliko redaka o Supermenu – „barjaktaru duha vremena“ kako ga naziva francuski filozof Žil Lipovecki. Za baksuza, najavljena rekonstrukcija Vlade moju pisaniju o superčoveku sa planete Kripton (dokaz da jedino vanzemaljac može biti idealan ljudski stvor) usmerava u pravcu Nemanjine, gde se često desi da politički radnik u ministarskoj fotelji istripuje da je neuništivi Supermen – ili bar njegov brat od tetke. A ta je uobrazilja u izvesnom smislu nespojiva sa Supermenom kao autentičnim predstavnikom radničke klase. Nego, treba uzeti u obzir i glas naroda koji dopire iz debelih ladovina kafanskih terasa i pijačnih tezgi, a koji uveliko licitira koji će ministar prvi da popase disciplinsku. Po nepisanom pravilu, spisak kandidata je prilično dugačak. Otprilike kao spisak neredovnih platiša televizijske pretplate.

Sa najodgovornijeg mesta je poručeno da rekonstrukcija Vlade neće biti kozmetičke prirode. Da li to znači da neće biti rekonstruktivna poput recimo plastične hirurgije? Odstrani se onde, doda se ovde, ispumpa se ovamo, upumpa se tamo. Tako politički trudbenik zaista ostane bez ministarske fotelje, ali mu se dok ste rekli partitokratrija dodeli neka druga – direktorska ili čak ambasadorska. Znači li to da je samo običnom biraču namenjena disciplina kolokvijalnog naziva „s konja na magarca“?

I da li su jedino ministri stoprocentno sigurni da im, šta god činili, predstoji „ab asinis ad boves“. S konja na volove, što bi rekli stari – s nižeg položaja na viši, što bi rekli drugovi tehnokrati. Čekajte, ali zar Klark Kent ne prelazi s konja na volove svaki put kad se iz kombinezona Supermena ne vrati u odelo novinara? Tačno tako, ali on je superčovek. A ne tamo neki političar u ministarskoj fotelji koji uobražava da je Klark Kent.