Talasanje javnosti

Prvo su, kao što je poznato, štrajkovali profesori i policajci. Prethodno (ili istovremeno) naprednjaci su održali miting s naglašenim gandijevskim podtekstom. Onda su Dačić i Jeremić skoknuli do Vašingtona na po jedan molitveni. Prvi se nakon doručka uputio pravo u Stejt departmenet, a drugi na sednicu Saveta bezbednosti. U međuvremenu su se dogodile turbulencije u vladi. Isprva je izgledalo kako će najverovatnije premijer podneti ostavku. Zatim je procurila vest da je za potencijalnog naslednika određen Šutanovac koji tek što je sleteo sa „Enterprajza“ noseći kofer pun Ujka Semovih pohvala na račun naše vojske. A onda se dogodio potpuni obrt, malo drukčiji od onog iz istoimenog filma Olivera Stouna. Cvetković ne samo da nije podneo ostavku već je lično i personalno uručio otkaz Dinkiću.

Dobronamerni su se, međutim, ponadali da će se Dinkić konačno i u potpunosti posvetiti snabdevanju estradne scene svežim pop-hitovima. Ipak, uslediće novi obrt. Dinkić podnosi ostavku ne želeći da čeka uručenje otkaza. Istovremeno poručuje da G17 podržava vladu i time definitivno demantuje pučistička nagađanja zlonamernih dok istovremeno podgreva estradna predviđanja dobronamernih. Za to vreme Miloš Bojanić, pobednik druge sezone Farme, postaje kralj na ružičastom rialiti dvoru u Šimanovcima. Sledi foto-finiš drugog poluvremena okršaja između njega i Firčija. Scena u kojoj plastična flajka pogađa rialiti „kralja“ u predelu glave skrajnjuje u drugi plan rekonstruktivni saspens unutar izvršne vlasti, a u sasvim treći sindikalnu melodramu. Pokušaj prvog rialiti atentata u Srba prilično je ustalasao javnost i ubrzao početak zasedanja Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Iz Pinka za svaki slučaj poručuju da se slične stvari dešavaju i u skupštini te da ne očekuju ukidanje srpskog rialiti prvenca (za čiju se licencu valjda grabe svetske TV kuće). RRA, po mnogima preblago, nalaže producentima Dvora i Parova (potonjim zbog tuče između Đanija i Grua) da izbace iz programa sve sadržaje koji ugrožavaju psihofizički i moralni razvoj maloletnika. Dobro je, poradovaše se mnogi. Nevolja je jedino u tome što se sve to događa u već izokrenutom vrednosnom sistemu u kojem i Zvezde granda počinju da liče na pervertiranu verziju Muzičkog tobogana. Od kandidata se, naime, ne zahteva samo pevačka nadarenost već i glumački talenat, imitatorske sposobnosti kao i opšta folk-kulturna informisanost.

Sve vreme, paralelno sa pokušajem revolucionarnog svrgavanja kraljevskog rialiti para u Šimanovcima (neka vrsta februarskog rialiti prevrata) odnosno s revolucionarnim rekonstruktivnim potezima u Nemanjinoj, odvijala su se krvava revolucionarna zbivanja na severu Afrike. Nakon Tunisa i Egipta na red su došli Alžir, Libija i Maroko. Trenutno jedina veza između Magreba (sever Afrike) i Srbije, ne računajući ovdašnje radnike u Libiji, jeste Zukorlićevo prizivanje egipatskog scenarija na novopazarskim i beogradskim trgovima. Neko u tom smislu može primetiti da revolucionarni predračun koji je izveo muftija iz doline džinsa obuhvata i statistički podatak po kojem se Srbija nalazi u vrhu regionalne liste korisnika „Fejsbuka“. A to može predstavljati važan subverzivni element ukoliko se ispostavi kao tačno da je svrgavanje Mubaraka poteklo od Guglovog tehničara Vaela Gonima i njegovih revolucionarnih „Fejsbuk“ poruka (on je i skovao termin „Fejsbuk revolucija“). Pa, iako je malo verovatno da će se zbog toga Marku Cukerbergu, tvorcu „Fejsbuka“, podići spomenik u centru Kaira ili Novog Pazara, daleko je izvesnije da će počasni građanin Čačka postati tvorac „Vikiliksa“ Džulijan Asanž za koga predlagači tvrde da poseduje revolucionarni potencijal jednak Če Gevarinom. I dok će Asanž uskoro (možda) postati virtuelni stanovnik Čačka dotle će Mubarak uskoro postati (možda) državljanin Crne Gore. Tako barem glasi vest prema kojoj Hosni, po nekim procenama bogatiji i od Bila Gejtsa, uveliko merka Crnu Goru kao svoje buduće prebivalište. Vest nije uzburkala javnost budući da, iako verovatno neistinita, zapravo uopšte ne izgleda neverovatno, posebno nakon što je pre više od pola godine i Taksin Šinavatra postao Crnogorac.