Ulizak nedelje

Pa šta onda nije u redu sa medijskim slobodama i čemu potraga za dlakom u jajetu? Za početak, krenimo od da-ne pitalica.

Da li i pored evidentne šarolikosti medijskih produkata imate utisak da čitate, gledate ili slušate istovetne sadržaje? Da li vam se pored očigledne brojnosti televizijskih kanala čini da stalno gledate i slušate jedne te iste tipuse koji vam na jednako dosadan i udvorički način „objašnjavaju“ suštinu stvarnosti? Da li ste se ikada zapitali zbog čega u ovoj zemlji postoji samo pet televizijskih analitičara? Da li naslućujete zbog čega premijer retko silazi sa TV ekrana iako zna da ga podupiru medijski lišajevi u ljudskom obličju? I, da li vam se pričinjava da često jedan, hm, vlasnik poseduje nekoliko radio-televizijskih kanala? Ukoliko ste pretežno odgovorili sa „da“, onda ste na korak od toga da se složite sa hipotezom gore potpisanog da na ovdašnjoj medijskoj sceni vlada tzv. „pluralizam istovetnosti“. To vam je ono kad se jedan sadržaj (poput recimo sveprisutnosti premijera) žilavo razvlači preko prividnog medijskog mnoštva.

Na primer, u jutarnji program Pinka najpre navrati tip iz vlasti odnosno iz najmoćnije partije, hajde da kažemo dežurni dvorski analitičar, koji sat vremena strastveno razglaba o opravdanosti poteza vlade, najavljujući kao uzgred premijerovu podnevnu konferenciju za štampu. Zatim, tačno u podne, Studio B izravno prenosi četrdesetpetominutno premijerovo obraćanje naciji uključujući obavezni dodatak u vidu razgovora sa prisutnim novinarima. Posle podne na Pinku 3 ide snimak gostovanja dvorskog analitičara iz jutarnjeg programa kako bi se gledaoci uverili da je ovaj, poput Viljema Tela, precizno pogodio o čemu će premijer govoriti na konferenciji za novinare.

Potom se u celovečernjem dnevniku B92 prikazuje skraćeni snimak premijerovog obraćanja javnosti – ako neko ne daj bože nije odgledao prenos u podne. Istovremeno, na RTS-u (u tzv. prajm tajmu) ide tok-šou u kojem gostuje lično premijer koji za svaki slučaj pojašnjava o čemu je govorio tog istog dana u podne – dok se na Pinku paralelno emituje kompletan snimak konferencije za štampu i to nauštrb indijske ili turske serije koja obično ide u tom terminu. Za to vreme u reprizi provladinog „utiska nedelje“ gostuje tobožnji Vučićev oponent koji na kraju emisije, bajagi slomljen unakrsnim ispitivanjem voditelja Vučić(evića), priznaje da je premijer ipak u pravu.

To isto kod Sarape na Pinku 3 tvrde čak dvojica Vučićevih idolopoklonika uz neizostavni panegirik na račun premijerove energije. U istom trenutku na Studiju B, nakon reprize podnevne konferencije za medije, urednica Vučić(ević) (gle, opet) vodi interesantan razgovor sa gradskim ocima (teme – Beograd na vodi, barokna auto-garaža na Studentskom trgu), pri čemu ćaskanje često sinkopira u pravcu premijerove konferencije za medije i onoga što je tamo govorio. Čak se i na Hepi televiziji nakon ponoći, u pauzi rijaliti programa „Parovi“, prikazuje izmontirani „best of“ sa Vučićeve, sada već jučerašnje, konferencije za štampu.

U Srbiji, kao što vidite, caruje istinski medijski pluralizam. Na stranu skučeni opseg tema koji se isključivo svodi na lik i delo prvog čoveka vlade. Nije bitno što takav „pluralizam istovetnosti“ na kraju sedmice poprima formu medijskog uliska nedelje. Da li je za to odgovorna lažna sloboda medija ispošćena autocenzurom, ili nešto drugo? Ili će premijer i za „ulizak“ preuzeti odgovornost na sebe.