Koji se to patriotski nerv ne bi uskopistio u čoveku nakon neuspelog napada zločestih Kosovara na beogradski voz.
Čoveku nakon toga proključa krv u žilama i naprosto mu dođe da zgrabi grabulje i vile i zatrči se prema Jarinju – dodatno osokoljen saznanjem da ga prate pogledi visokih srpskih finkcionera koji uz pršut i vino, udobno zavaljeni ispred plazma ekrana u Nemanjinoj, patriotski navijaju za novi Kosovski boj.
Građanin Toma, imenjak predsednika države, uživao je te subotnje večeri u TV Slagalici, kada se u vrhu ekrana pojavila pokretna traka uznemirujuće sadržine: „Voz iz Beograda krenuo ka Kosovskoj Mitrovici! Albanci miniraju prugu! Policijske snage Kosova ‘oće da ‘apse mašinovođu i putnike! Voz zaustavljen u Raškoj! Premijer obavestio Rusiju, Kinu i SAD da Priština igra ratne igre! Predsednik sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost!“…
„Pa ovo je“, uskliknu Toma, „početak Trećeg svetskog rata! Dragice, kuvaj kafu!“
Ranije tog dana, Toma je iz novina saznao nekoliko zanimljivih informacija: Kako će iz Beograda prema Kosovskoj Mitrovici krenuti redovna vozna linija; Kako će eksterijer kompozicije biti ukrašen srpskim trobojkama i višejezičnim napisima Kosovo je Srbija; Kako će enterijer krasiti reprodukcije ikona iz srpskih manastira… Zatim je nešto kasnije, u kratkim podnevnim vestima, čuo kako se u vozu nalazi i Miša Vacić (dečko ponešto ekstremnijih pogleda na svet), koji deli putnicima vizit karte na kojima piše: Miša Vacić – savetnik direktora Kancelarije za KiM.
„Ma, zar Marko Đurić nije sto puta rek’o kako mu taj Vacić nije savetnik?!“, dreknu u neverici Toma.
„Rekao je, rekao, ali taj Vacić ipak deli savetničke vizitke u vozu. I to baš na istorijskoj relaciji BG – KM“, ljupko će Dragica, inače imenjakinja prve dame Srbije, prinoseći poslužavnik s dve šoljice kafe. „A gde ima dima, moj neverni Tomo, ima i vatre.“
„Želiš (srk) da kažeš kako Đurić (srk) laže? A ja mu (srk) uprkos Vacićevim vizitkama (srk) verujem. Kao što (srk) verujem da je Kosovo (srk) sastavni deo Srbije“.
„Opet si se znači (srk) drogirao preambulom Ustava iz 2006“, prekori ga Dragica. „Krajnje je (srk) vreme da pređeš na (srk) lakšu literaturu. Recimo na (srk) predizborni program SNS-a“.
(Kratka stanka ispunjena sa još po jednim „srk“).
„I šta sad imaju ti Albanci da miniraju prugu? Pa nije iz Beograda kren’o tenk već voz“, čudio se iskreno Toma.
„Voz, voz ali okićen ko Srbenda za Vidovdan. I to baš u trenutku kad Albanci zbog Haradinaja prete dizanjem srpskih ambasada u vazduh.“
„Misliš da to ima veze s vozom?“
„Mislim da nije izabran pravi trenutak za pokretanje linije Beograd – Kosovska Mitrovica. Zato se i pitam – da li je vlast kompletni idiot ili je samo svesni provokator?“
„?“
„Naime, ako je vlast odlučila da na Kosovo uputi voz okićen ko za sabor četnika na Ravnoj gori, i to upravo u trenutku kada su odnosi između Beograda i Prištine poprilično zategnuti, a pritom nije uzela u obzir mogućnost da će takav gest isprovocirati Albance – onda je vlast, velim, kompletni idiot.“
„A ako vlast ipak nije kompletni idiot?“, s nadom u glasu priupita Toma.
„Onda je provokator i licemer. Provokator – jer svesno cilja na izazivanje međunacionalnih sukoba, u trenutku kada dijalogom treba rešavati stvari. Licemer – jer tobože pregovara sa drugom stranom a u sebi se moli Svevišnjem da dijalog ne uspe. Ili si, brate, u dijalogu – ili nisi“.
„Znaš li, Dragice, da možeš nagrabusiti ako vlast čuje šta lupetaš?“, zabrinuto će Toma. „Mogu te recimo spaliti jer baš u ovom sudbonosnom trenu napadaš naše istaknute borce za Kosovo. Rekla si, recimo, da direktor Kancelarije za KiM – Đurić laže da mu Vacić nije savetnik (jer nemaš šta drugo da mu prebaciš) – a pritom ne shvataš da time podrivaš ustavni poredak zemlje“.
„Ali Vacić jeste Đurićev savetnik. Lično deli savetničke vizit karte“.
„He, još ćeš reći kako bi Đurić zbog laganja morao podneti ostavku! I da Kosovo nije srce Srbije! I da je vlast odgovorna što je svoje građane, u tempiranoj bombi (u obliku voza), svesno poslala u minsko polje! I da Đurić nije Obilić samo zato što je dao vetar petama još u Topčideru!“
A onda je vlak iz raškog snega vraćen za Beograd, i čiča miča gotova priča.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
