Za(Maja)vanje u parlamentu

Simbol narodne pravde i društvene pravičnosti. Kuća u kojoj obitava Duh zakona. Najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti… Tako je barem u teoriji, odnosno u praksi uređenih društava. No, u neuređenim društvima, u kojima funkcije institucija preuzimaju „istaknuti“ pojedinci, Parlament funkcioniše kao televizijski šou. A to, svakako, narušava oreol ozbiljnosti pomenute ustanove.

Parlament je, dakle, ozbiljna ustanova pa bi u njegovim klupama trebalo da sede umni ljudi koji znaju šta znači kultura govora i lepo ponašanje. Ljudi koji vlastitim primerom mogu pokazivati građanima kako se treba odnositi prema vlasnicima drugačijeg pogleda na svet. Ili, kako se najrazličitijim političkim mišljenjima i stavovima suprotstavljati na krajnje civilizovan način.

Takvih persona zasigurno ima i u Parlamentu Srbije, zar ne? Nevolja je jedino u tome što se dotični nalaze u manjini, i što ih natkriljuje većinski val narodnoposlaničkog primitivizma. Vređanje, omalovažavanje, ruganje, iznošenje prljavog veša, podmetanje, laganje, neutemeljeno optuživanje, psovanje, zaobilaženje teme, bahaćenje, provociranje, arogantno ograničavanje govora i mišljenja, prozivanje, zanemarivanje činjenica, imputiranje onoga što nije izgovoreno, amputiranje onoga što jeste izgovoreno, sitničavo istrajavanje na partijskim interesima… Još kada se i „moderator“ parlamentarnih ćaskanja, oličen u predsedniku Parlamenta (u našem slučaju predsednici), prikloni pomenutim taktikama parlamentarnog dejstvovanja – kada, drugim rečima, ne ume ili neće da savlada sopstveni ego, ili kada ume a ne može da prekorači prag partijskog opštenja – tada se između Parlamenta i Zadruge ne može uočiti bitnija razlika. A upravo takvo jedno rijaliti zamajavanje javnosti izvanrezonskim obračunima između predsedavajućeg Parlamenta i narodnih poslanika, savršeno odgovara „producentima“ naših sudbina. Štaviše, u rijaliti okvirima parlamentarnog ćaskanja, neprosvećenost zadobija potpuni legitimitet – obaška legalitet. I to je ono što tržište lajkova i šerova (ne samo kod nas) i te kako ište. Uostalom, neodgovornost (kao što smo konstatovali prošlog utorka), galopirajuće napreduje unutar političko-stranačko-institucionalno-vladajućeg sistema, pa prema tome i unutar (barem na papiru uzvišenog) Parlamenta.

Sveopšta rijalitizacija društva, koju samopregorno sprovode u delo Pink i Hepi (pored Studija B medijski stubovi-nosači naprednog režima), dovela je na koncu i do parlamentarnog rijaliti sunovrata – koji bi zasigurno bio izbegnut da se predsedavajući profesionalno rukovodi objektivnom devizom „ni po babu, ni po stričevima“. Ali ne! Predsednik Parlamenta (u našem slučaja predsednica), svoju ulogu nikako ne doživljava kao izvođenje pukog spikerskog zanata. To joj se delovanje, kako izgleda, nimalo ne uklapa u uzvišeno samopoimanje vlastitog sopstva. Zato i ne preferira diskretno (manje pompezno) vođenje parlamentarnih rasprava, već se (baš naprotiv) trudi da neumesnim opaskama, (za koje očigledno veruje da su duhovite), proprati gotovo svaku reakciju isprovociranih poslanika (uglavnom iz redova opozicije), te na taj način skrene pažnju na sebe.

Premijerpredsednik bi na ovo, sasvim izvesno, kazao da opozicija predsednicu Parlamenta takođe permanentno izaziva, te da Ona, shodno tome, reaguje kao što bi reagovao svaki normalan čovek. No, u tome i jeste poenta priče. Predsednik Parlamenta (kao institucija) ne spada u red normalnih, pardon običnih, parlamentarnih stvorova. (O samom čoveku nećemo ovoga puta, budući da ga ni stari dobri Diogen, pre više od dve hiljade i tri stotine pedeset godina, nije mogao pronaći svećom u po bela dana, na prepunom atinskom trgu).

Predsednik Parlamenta (kao institucija), treba da postupa kao nenametljivi profesionalac nesklon afektiranju, pozicioniran visoko iznad uskostranačkih interesa. Da deluje kao pedagog sklon dijalogu, odnosno kao psiholog koji u svojim predsedavajućim rukama drži tanke strune parlamentarne rasprave. Zamajavanje javnosti, svakako ne spada u delokrug njegovih/njenih nadležnosti. Ali ovo je napredna Srbija! Živeo Orvel!