Zašto nam je tako loše kada nam je tako dobro?

(A vlast je blagorodna pa će da nagradi). Zašto kukamo da nam je loše kada nam je tako dobro?! Zbog čega istupamo kao namćori kojima ništa potaman nije, pa se još i kritički osvrćemo na rad sirotih javnih funkcionera koji preskaču obroke odgovornosti kako bi uštedeli za realizaciju vlastitih interesa. (Ko nije za sebe nije ni za druge). Jer upravo se siroti napredni funkcioneri iz petnih fotelja trude da nam ugode. Stoga svu svoju energiju uprežu u karuce postizanja takvog jednog svetlog cilja – ne žaleći da u toj borbi daju i svoj obraz.

Raskopali su ceo Beograd kako bi nam omogućili da što lakše pristupimo glasačkim kutijama u decembru ili martu, a mi im vraćamo tako što se nepatriotski žalimo na saobraćajni kolaps. Pritom, uopšte ne shvatamo da je rečeni kolaps samo opsena koju nam plasiraju provereni mrzitelji vlasti.

Elem, ne kasnimo MI na naše nedovoljno plaćene poslove zbog raskopanih ulica i gradskih autobusa koji kruže unaokolo kao barkase bez kompasa. Kasnimo jer smo naviku kašnjenja stekli još za vakta prethodne vlasti. O tome nas svakodnevno (u zagradama) podučava sadašnja vlast. Uostalom, nećemo (li) valjda poreći da nas aktuelna vlast, već pet godina (koliko je na vlasti), zdušno kljuka protestantskom etikom rada. Pa, ukoliko se do sada nismo pretvorili u Nemce, bez nemačkog standarda pride, onda zaista i jesmo promašeni slučajevi zaposednuti duhom pseudokapitalizma.

U međuvremenu, nezaposlenost drastično opada zahvaljujući naprednoj vlasti koja danonoćno radi na motivisanju mladih stručnjaka da emigriraju u inostranstvo. Štaviše, pojedini privatni fakulteti, bliski naprednoj vlasti, samopregorno školuju mlado (kadrovsko) pokolenje za rad u inostranstvu – što je interesantan primer zametka nove vrste patriotizma. Istina, nezaposlenost ne opada samo zahvaljujući obrazovnoj strategiji vlasti pod radnim nazivom „studiraj i pali“, već i zahvaljujući novim radnim mestima u tercijarnom sektoru! Ti su poslovi, doduše, bedno plaćeni, ali su nam zato (jeftino plaćenom poslu se u zube ne gleda) velikodušno ponuđeni od strane altruistički nastrojenih investitora. Naprosto, reč je o ŠANSI da se mnoge ovdašnje duše bez posla uhlebe, sa čime se čak složio i ministar policije prilikom otvaranja tržnog centra u Rakovici. (Srećna je zemlja u kojoj prvi čovek policije svečano otvara hramove potrošnje.)

Međutim, to nije sve! I prosvetari će, zahvaljujući milosti onih gore, od nove godine dobijati najveće plate u istoriji prosvetnih plata! Još od vremena Dositejevog popečiteljstvovanija u Praviteljstvujuščem sovjetu. A mi ćemo (sram nas bilo) i dalje prigovarati naporima napredne vlasti zbog toga što povratak umanjenog tumači kao istorijsko povećanje, te ćemo još i insinuirati da će prosvetnim radnicima plate biti vraćene na nivo iz predvučićevske ere (Vučić uzeo – Vučić vratio)! Povrh svega, prosvetari su od strane vlasti dobili i glanc novi (oktroisani) zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju – što je privilegija koju zavređuju isključivo povlašćeni (u našem slučaju podvlašćeni).

Mada, i penzioneri će od materinske vlasti dobiti preko im potrebne tzv. senior kartice, verovatno i još koju jednokratnu pomoć pre izbora pride, dočim ćemo se MI uporno zgražavati nad činjenicom da vlast olako manipuliše glasačkom mašinerijom u mirovini. Kao da bolje od penzionera znamo da li se može preživeti sa polovinom vekne hleba dnevno i jednim mesnim nareskom dvanaest puta u godini. Zato istinska briga vlasti za građane pokorne mora biti sjajna novost za svakog dobronaprednog stvora u ovoj zemlji? Što bi rekao Đurić Marko: „Aco, Srbine!“

Nama je ionako, po svemu sudeći, poprilično dobro u (umalo po inerciji ne ukucah Acinoj) Srbiji, da čak ni razjedinjena opozicija ne uviđa potrebu za jedinstvenim nastupom na izborima.

Opozicija razjedinjena ali zadovoljna sitnim pojedinačnim dobicima u kontekstu mikro opozicione moći! Vlast ujedinjena i zadovoljna krupnim dobicima unutar makro vladajuće moći. A kada su ONI gore (obaška ONI dole) srećni i zadovoljni – tada i NAMA (sa margine) mora biti dobro, ma koliko nam zapravo bilo loše.