Zlatne maline i „oskarovci“

Posle svega, možda donekle i prestroga ocena postignuća Vila Smita i njegovog naslednika sina. Naročito zbog toga što je Šajmalan ovoga puta, prema skromnom mišljenju dole potpisanog, napravio sasvim solidan SF. Ništa gori od recimo „Prometeja“ Ridlija Skota iliti Antalovog „Predatora“.

Štaviše, glumački dvojac Smit (otac-sin) deluje kao prilično uigran tandem – skoro kao Mirko Alvirović i sin u onoj televizijskoj emisiji o automobilima. Pa ipak su fasovali Malinu (Smitovi ne Alvirovići). Ne kažem da im je trebalo dodeliti Oskara – samo velim da babe i žabe ne bi trebalo zbrajati čak ni u Holivudu. Drugim rečima, „Nakon Zemlje“ je trebalo kritički porediti sa žanrovskim pandanima, a ne sa socijalnim dramama. Zamislite komparaciju Šabanove „Uvenuće narcis beli“ sa Kleptonovom „Lejlom“. Ne ide. Mada su i jedna i druga pesma žanrovski klasici.

Na koncu, šta da se radi kada i u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji kandidati za postizbornu koaliciju istovremeno pretenduju na Oskara i Malinu. Uostalom, sami napravite listu favorita u kategorijama glumac – reditelj. Ali pre toga, pozabavimo se, zajedničkim snagama, analizom predizbornih plakata lidera u najužem izboru za Oskara – Malinu.

*Plakat broj jedan: Pravnik gleda nekuda u stranu – više prema zemlji, ali nedovoljno naniže da bi se pogled okvalifikovao kao oboreni. U stvari, deluje kako je lider upravo ugledao radnika parking servisa koji mu uglavljuje kaznu iza brisača službenog automobila. Usne blago razmaknute kao da bi htele reći: „Šta kog đavola radiš, mali? Znaš li ti čiji je to auto?“. U isto vreme lice odaje hronično umornog čoveka, što je kontrast u odnosu na slogan s njegove leve strane: „Svom snagom u reforme“. Ipak, može biti da je prividna beživotnost namerno naglašena kako bi ukazala na neprekidno rmbanje tokom minulog perioda. Jedino je malo nejasan detalj zamrljane zastave Evropske unije koja se lenjo vijori s liderove desne strane (levo u odnosu na posmatrača). Zato se nameće logično pitanje – a gde je uopšte zastava Ujedinjenih Arapskih Emirata? Malina za reditelja.

*Plakat broj dva: Dramaturg poznatiji pod konspirativnim nadimkom „Vreme je i tačka“, takođe, gleda nekuda u stranu. Pogled bludi daljinom, ali nekako odsečno – ravno. Ni gor' ni dol' – neg' taman kak treba, što bi rekli Gruntovčani. Brada od pet dana, nakalemljena na grubo isklesane crte lica, čini da čovek neodoljivo podseća na Bin Ladena u naponu snage. Efekat pojačava vindjakna umesto sakoa, kravate i bele uštirkane košulje. U drugom planu, iza liderovih leđa, tiska se nekoliko birača – po svemu sudeći delovi veće glasačke mase, sa transparentima „Vreme je“ – što, opet, može značiti samo jedno – vreme je za nešto. Malina za šminkera – bricu.

* Plakat broj tri: Psiholog zvani Vizija kao da posmatra tabelu sa izbornim rezultatima. Desni poluprofil. Usta (ali bez cigarete u uglu) stisnuta u nešto što bi se moglo protumačiti kao nagoveštaj kiselog osmeha. Vizuelno, lider podseća na dosta mlađeg Džordža Buša Mlađeg, zatečenog u trenutku teške geostrateške dileme – dal' se Japan nalazi na Dalekom istoku ili na Dalekom zapadu? Malina za scenografa zbog izostavljenog korto-maltezeovskog detalja cigarete.

Inače, prema trenutnom mišljenju dole potpisanog, reč je o najozbiljnijim kandidatima za formiranje postizborne vladajuće koalicije. Sve sam oskarovac do oskarovca. Ili, samo drugim rečima kazano, sve sam malinar do malinara. Sasvim je svejedno. S koje god strane gledali, isto vam se hvata.