„Draga, Vučić je ponovo dotakao naočare govoreći o predsedničkom kandidatu vladajuće većine“, veli čovek domaćinski opružen na kauču u dnevnoj sobi.
Žena poput vihora doleće iz kuhinje u kojoj mesi kiflice sa džemom: „Ram ili dršku?“
„Ovoga puta dršku. Znači li to da govori istinu?“
„Nikako“, kategorična je žena koja je po struci psiholog.
(Kratka stanka).
„Pa kad onda govori istinu?“
„Kad kažiprstom upre u sredinu okvira – između obrva.“
„Misliš kao onomad kad je tvrdio da su objekte u Savamali rušili kompletni idioti? Tada je baš upro.“
„Tako je, dragi – polako počinješ da shvataš.“ Žena čvrknu supruga u potiljak a zatim strugnu nazad u kuhinju.
(Nekoliko minuta kasnije suprug ponovo reaguje).
„A sad kaže da bi kohabitacija bila nedopustiva pošto bi predsednik iz redova opozicije imao sva prava i nijednu obavezu – i da bi stalno nešto zvocao.“
„Je li dotakao ram naočara?“
„Jeste. Kažiprstom i palcem obuhvatio je levi okular. Šta to znači?“
„To znači da on to zaista tako i misli, ali da isto tako dobro zna da je to što misli u suprotnosti sa principima koje je davnih dana ustanovio Šarl Monteskje.“
„Znači, u procepu je.“
„Može se i tako reći.“
(Nakon što je metnula kiflice u rernu i obrisala dlanom trag brašna sa čela, supruga se pridružuje suprugu u praćenju uzbudljivog izlaganja prvog čoveka vladajuće garniture).
Predsednik vlade sa TV ekrana: „Takav predsednik ne bi ništa radio samo bi ometao nas poštene ljude koji hoće nešto da rade. Toma, na sreću, nije bio takav i hvala mu na tome.“
„Pazi opet drška“, skoči suprug iz ležećeg položaja a Politikin zabavnik mu skliznu na pod.
„Može biti da je dilema oko predsedničkog kandidata vladajuće većine ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda. Zbilja, koja je kvota na aktuelnog predsednika?“
„4,80.“
„U tome je, dakle, problem. Toma očito ne slovi za favorita a premijer je obećao da će podneti ostavku ukoliko izgubi kandidat vladajuće većine.“
„Da, ali zaboravljaš kako je u tom trenutku stiskao dršku bar pola minuta.“
„Interesantno? Zaboravila sam.“
(Muzički intermeco. Karmina Burana).
„Nego, ko ti je taj Šarl Monteskje? Pevač šansona.“
„Vi mašinski inženjeri ste prvoklasni u svom domenu ali ste predmete iz opšte kulture očigledno prespavali.“
„He, zato pod stare dane i čitam Zabavnik.“
Žena se zamisli pa će sebi u bradu: „Bojim se da buduće generacije ponikle na dualnom obrazovanju ni to neće umeti.“ A onda se munjevito okreće temi: „Elem, Monteskje je bio francuski politički mislilac i književnik. Osmislio je koncept podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Smatrao je da će se time izbeći dominacija jedne grane vlasti u odnosu na ostale.“
„Zgodna zamisao“, složi se suprug.
„Podela vlasti predstavlja suštinu modernih, hoću reći, normalnih političkih sistema. Vlada piše zakon, skupština ga usvaja, predsednik potvrđuje potpisom. Svako svakog kontroliše. Sudska vlast je nezavisna. Pritom, predsednik države i vlada čine zasebne institucije unutar izvršne vlasti, ali institucije koje se uzajamno kontrolišu. Zato je najbolje moguće rešenje kohabitacija.“
„Ali premijer baš suprotno forsira jedinstvo vlasti, a ne njenu podelu?“
„Problem je što premijer ustavno načelo uzajamne kontrole vlasti meša sa zvocanjem. Mada, kada bolje razmislim, takav rečnik prija uhu onog dela biračkog tela čije jedino štivo predstavlja Informer.“
„Vidi, opet drška!“
„Kiflice su izgleda gotove.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
