Atomsko klatno

Pouzdani portal Tajms of Israel upravo detaljno obaveštava o saznanju da je vazduhoplovstvo jevrejske države „pojačalo specijalnu obuku“ i sledećih meseci počinje obuhvatnije uvežbavanje simulacije napada na iranski nuklearni program: „Nešto od tog programa biće ostvarivo u kratkom vremenu, a za obavljanje većine zadataka u potpunosti, potrebna je sledeća godina.“

Još početkom 2021. Generalštab je saopštio da je uputio armiju da počne pripremanje „svežih planova za napad“, a prošlog meseca – po saznanju domaćih medija – vlada je odredila 1,5 milijardi dolara za planirani napad na Iran.

Ukupan budžet predviđen za odbranu u 2022. je 17,5 milijardi dolara.

Ministar odbrane Beni Ganz je u Knesetu (parlamentu) zahtev za više novca tumačio neophodnom potrebom – „dodatnim fondom za pripremanje potencijalnog napada na nuklearni programa Irana“.

Premijer Naftali Benet je na septembarskom zasedanju Generalne skupštine UN tvrdio da je iranski nuklearni program dostigao kritičnu tačku.

Na samita Grupe 20, gde su prizivajući bolja vremena, izaslanici najrazvijenijih zemalja sveta prošlog vikenda u Rimu bacili novčić u fontanu Trevi, lideri SAD, Nemačke, Frarncuske i Britanije su istovremeno izrazili „tešku i sve veću zabrinutost“ zbog „iranskih nuklearnih aktivnosti“, ali – kako kažu u zajedničkom saopštenju učesnika konferencije – još „postoji mogućnost za brzo postizanje i ostvarenje razumevanja, ali samo ako Teheran promeni putanju“ i – uz napomenu sa američke strane – da je „prozor za pregovore beskonačno otvoren, mada u slučaju potrebe postoje i druge opcije“.

Znalci ukazuju da je svaki izraelski poduhvat u današnje vreme veoma složen, pošto su iranski N sistemi ukopani duboko ispod površine, što „za eliminisanje“ zahteva posebnu municiju i taktiku, a pritom je sposobnost vazdušne odbrane izuzetno uvećana.

Sem toga, neophodne su i domaće posebne pripreme zaštite od iranske direktne osvete i delovanja saveznika i zavisnika naoružanih od Teherana, a rasutih po regionu.

Neočekivano rečit tumač stanja na terenu je bio izraelski general Tal Kalman i to, da iznenađenje možda bude i veće, u intervjuu Al Ajamu, listu u arapskom Bahreinu, kaže da se Izrael priprema „za druge scenarije od kojih neki, ako pregovori propadnu, neki moraju biti rigidni, kako bi Teheran mogao da se vrati za pregovarački sto“.

Kalman je na čelu takozvanog Trećeg kruga, u stvari strateškog direktorata oružanih snaga, uspostavljenog prošle godine da se posebno bavi „pretnjom koju predstavlja Iran“.

U izraelskom vojnom žargonu po geografskoj udaljenosti neprijatelja, u prvom krugu je – recimo – Hamas u Gazi, a onda u sledeći su smešteni „punomoćnici“ Irana u Iraku, Libanu i Siriji, dok je Teheran – treći i očito smatran najopasnijim.

Sagovornik Al ajama, koji je upravo posetio Manamu, prestoni grad male ostrvske kraljevine, hvaleći nedavne sporazume o normalizaciji između jevrejske i arapskih država je objasnio: „U prošlosti Izrael se oslanjao na pravilo da mora samo sam sebe da brani, dok sada menjamo strategiju kako bismo sarađivali sa partnerima koje imamo u regionu. To otvara put za umereno savezništvo Izraela sa Bahreinom, Emiratima, Jordanom, Egiptom i drugim zemljama, koje ubuduće možda mogu da se pridruže borbi sa ekstremističkom osovinom u regionu, predvođenu Iranom, koju slede njegovi zavisnici u Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku.“

Ministar finansija Izraela Avigdor Liberman, u malo reči, najavljuje neprijatniju bližu budućnost: „Sukob sa Iranom je neizbežan i to je jedini način da se spreči da Islamska Republika ostvari nuklearni kapacitet“.

Izjavi sajtu vesti Bala proročki dodaje: „Konfrontacija Izraela sa Teheranom je samo pitanje vremena, a nema ga još mnogo.“

Sa iranske strane poruka je, takođe, kratka.

Sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost Ali Šenkan savetuje neprijatelja: „Umesto da toliki budžet troši na zločin protiv Irana, cionistički režim bi trebalo da milijarde dolara osigura za oporavak od šokantnog odgovora iz Teherana.“ Šef diplomatije Hosein Amir Abdelahian, istina, govori o obnovi razgovora sa svetskom velikom šestorkom (SAD, Kina, Rusija, Nemačka, Francuska i Britanija), ali ne uz važnost „ranijih saglasnosti“, pre svega imajući na umu zahtev za prethodno ukidanje sankcija i oslobađanje deset milijardi dolara iz „zatočeništva“ Amerike.

Sporazum iz 2015. održavao se do 2018. kad ga je napustio Tramp, okrivljujući Iran ga krši, a Teheran je potom uveliko nastavio obogaćivanje uranijuma – šesto potvrđuje Međunarodna agencija za atomsku energija – mada još daleko od procenta potrebnog za bombu.

Izrael, po saznanjima eksperata u svetu i navodima na specijalizovanim platformama, ima „više stotina nuklearnih bombi, od 60. moguće do 400“ sopstvene proizvodnje, započete još šezdesetih godina prošlog veka.

Atomsko klatno ne miruje.