Bagdadijev kalendar

Najpoštovaniji autoriteti u muslimanskom svetu ukazuju na opasnost od samozvanog kalifata, „čije je delovanje nasilje nad svim principima tolerancije?. Dar al Ifta, istraživački institut osnovan u Kairu još 1895. da prati ponašanje islamske religije na pravom putu? i da istovremeno „otklanja sve sumnje u verskom i svetovnom životu?, upozorava da je nedopustivo korišćenje već i naziva „islamska država?. Šavki Alam, veliki muftija Al azhara, islamskog univerziteta osnovanog 972. godine, „grupu separatista Al kaide? opisuje kao „opasnost za muslimansku veru u celini?. I saudijski veliki muftija Abdul Aziz, nadležan za tumačenje zakona i izdavanje fatvi govori o „neprijatelju islama broj jedan?.“Predviđa se i dalja široka kampanja na svim društvenim mrežama?, najavljuje kairski list Al masri al jom.

Iznenađujuće uspešno džihadisti dosad privlače strane regrute – čak dve do tri hiljade iz Evrope (iz Britanije preko pet stotina) – zanesene radikalnom ideologijom ognja i mača ili prilikom za zaradu. Čarls Lister iz Bruking instituta u Dohi magnetizam Abu Bakra Bagdadija, vođe Islamske države, objašnjava njegovim „dovoljnim religioznim legitimitetom?. U intervjuu nedeljniku Špigel kaže: „Iako su se predstavljali kao eksperti islama, ni (očevi Al kaide) Osama bin Laden, ni Ajman al Zavahiri nisu imali zvanično religiozno obrazovanje. Bagdadi je, koliko se zna, doktor islamske teologije, a službovao je i kao imam džamije u rodnoj Samari. Sve to mu je omogućilo da pribavi autoritete glave svoje islamske države. Ako pogledate njegove potčinjene, većinom su to vojni ili obaveštajni operativci, profesionalci iz iračke armije. Za ovaj pohod potrebno je da religiozna figura bude na samom vrhu. Ne čini se da je Abu Bakr Bagdadi posebno harizmatičan, ali je stekao položaj valjanom religioznom legitimacijom…“

Upućeni smatraju da je Bagdadijeva formacija „najjača milicija u regionu“, vojnički i po usmerenju na trajnije organizovanje načina života na zadobijenim teritorijama. „Islamska država se oslanja na osećaj baasističke socijalne legitimnosti u sunitskim područjima i baasističku veru da je Islamska država sposobna za vođenje ofanzivne akcije“, akademski zaključuje Lister.

Izveštaji pominju da se na posednutom prostoru sem drakonske primene šarije, život pažljivo uređuje redovnim platama lokalnim službama – kako je zabeleženo – „od kelnera do zaposlenih na mosulskoj brani“.

Posebno važan ključ u tom postupku za Islamsku državu je novac.

Veruje se da Bagdadi u kasi raspolaže sa bar dve milijarde dolara. Izvor su donacije (upire se na probrane navijače iz Zaliva), pljačka, ubrane takse, ucene i otmice, naplata za oslobađanje talaca i trgovina zaposednutim prirodnim bogatstvima. Zainteresovanim se isporučuje i žito.“Mimo primene ustaljenih terorističkih mehanizama, već je na snazi sistem oporezivanja stanovništva“, nalazi jedan izveštač, a Njujork tajms podseća da sa kontrolisanih teritorija Islamska država prodaje struju, naftu i gas sirijskoj vladi i ostalim kupcima.

Ne teku, naravno, svi poslovi po ugovoru. U Mosulu je pokradeno 400 stotina miliona dolara (mada je kasnije iznos plena nešto umanjen) iz blagajne Narodne banke Iraka. Poređenja radi, Volstrit džurnal navodi da je trošak napada na njujorške kule 2001. iznosio samo jedan milion. Sa Zapada, posebno iz Francuske, kao buduća valjana strategija protiv Islamske države savetuje se pre svega udarac po džepu.

Magazina Špigel navodi: „U Raki sve žene moraju da budu pokrivene, da nose hidžab, pantalone su zabranjene, lopovima seku ruke, protivnici se javno vešaju, u ono malo frizerskih salona prelepljene su reklamne fotografije farbi za kosu, na svadbama je zabranjena muzika, ko u vreme molitve (pet puta u danu) bude zatečen na ulici rizikuje život, devojke se nasilno odvode da bi bile udavane za borce islamskog fronta.“

Prema još konačno nepotvrđenim saznanjima britanske organizacije Osmatračnica za ljudska prava, učitelji su „upućeni da u školama ukinu predmete filozofija i hemija“. „Na stočnim pijacama, stražnjice ovaca i koza moraju da budu pokrivene kako bi se sprečilo da muškarcima posmatranjem njihovih genitalija ne bi dolazile na pamet nepodobne pomisli“, opisuje u svom tekstu nedeljnik Špigel, vreme po kalendaru Abu Bakra Bagdadija.