Bagdadijeva otrovna pilula

To je, istovremeno, i nova taktika u izboru meta, terena i računice. Prema pisanju nedeljnika Špigel – koji se poziva na uvid u dokumente džihadista u rukama zapadnih obaveštajnih službi, pronađenih u okolini Alepa još početkom 2014 – „nema naznaka da su u to vreme pripremani napadi u Evropi ili SAD, ni da su postojali planovi da se stvaraju pritajene grupe, pa ni da se uvežbavaju demobilisani povratnici sa sirijsko-iračkog bojišta“.

Posle Pariza poklič ISIS-a je, pored glavnog cilja, pretnja novim udarima po Evropi i Americi, pominjući i Belu kuću. Analitičari nalaze da 44-godišnji „kalifa“ Abu Bakr al Bagdadi, stidljivi verski učitelj u mladosti, koji je izbegavao nasilje, prilagođava svoje ranije namere – i amanet svog prethodnika Abu Omara al Bagdadija – da je dovoljan zavet o osnivanju i širenju Islamske države. Dodaje da „svet nevernika“ treba i brutalnije kažnjavati i zastrašivati. Velika teritorija koju je zauzela Islamska država izvesno ga upućuje da je malo verovatno da će se na tolikom prostoru uskoro povesti zemaljska ofanziva protiv njegove tvorevine. Splet saveza i neprijateljstava među njegovim protivnicima toliko je zamršen da je gotovo nezamislivo ujedinjavanje u čvrst front za uništenje kalifata. Jedan upućeni komentator čak veruje da bi, ako ipak bude napravljen „savez krsta i polumeseca, kopnena ofanziva takve alijanse, ma koliko paradoksalno, na dugi rok čak pomogla Bagdadijevoj grupi“. Prema ovoj školi mišljenja, davnašnja izreka da je „neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj“ u ovom slučaju je nevažeća. Islamska država bi se, jednostavno, predstavila kao poslednji zaštitnik sunita u regionu, Kurdi bi morali da budu u stroju sa Turcima, kao i raznorodne šiitske formacije, a u Siriji je gotovo nestvaran poduhvat orkestriranje različitih borbenih grupacija.

Kako, pre svega, naći zajednički imenitelj Vašingtona i Moskve? Nemački magazin sasvim razložno zaključuje: „Ukratko, Zapad, sa Rusijom, Iranom i arapskim zemljama Zaliva, mora da stvori uslove da bi kopnena ofanziva protiv džihadista bila uopšte moguća. Ali, sve dok se to ne dogodi, svet dozvoljava monstrumu da nastavi da raste.“ Prateća opomena o mnogim opasnostima se nalazi u izveštaju telavivskog Haareca: „Kad je francuska specijalna jedinica u pariskom predgrađu pretresala hotelsku sobu, tragajući za teroristom Salahom Abdesalamom, naišla je na kutije sa ostacima pice i pilule kaptagona – omiljenog među teroristima Bliskog istoka. Što više kalifat širi svoje akcije, sve više ima saznanja da njegovi pripadnici deluju preparirani ovim opakim sintetičkim psihostimulansom.“ Mnogi svetski mediji opštom uzbunom vide ovu zastrašujuću opasnost koju objašnjavaju stručnjaci: „Moćna tableta, koje se jednostavno proizvodi i ne košta mnogo (pet do dvadeset dolara), stvara euforično stanje zadovoljstva u ubijanju, praćeno opojnim osećanjem svakog teroriste da on lično, nožem i bombom, gospodari svetom, bez sna i umora.“ Većina država je kaptagon, jednom korišćen u lečenju, odavno zabranila, ali droga ne nestaje, a posebno na Bliskom istoku postaje i značajno oružje u nemilosrdnim ratovima.

Naoružavanje vojnika sličnim pilulama – podseća Haarec na istorijsku prethodnicu – korišćeno je mnogo ranije. Hitler ih je, na primer, „lek za hrabrost“ probno davao nemačkim trupama 1939. u napadu na Poljsku, a onda je 1940. Vermaht popio 35 miliona tableta zauzimajući Francusku. Danas ih redovno pre bitaka i odsecanja glava uzimaju islamski borci kalifata“, piše list. Al Kaida Osame bin Ladena svojim pripadnicima takvo hrabrenje nije dozvoljavala.

Opak pokušaj uvođenja sedmog veka u dvadeset prvi prilagođenim vahabizmom još odoleva. Žrtve i strahovanja se dotle umnožavaju.

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }