Aleksandar Lukašenko, tako bar kaže, neće dozvoliti belorusko leto, po ugledu na arapsko proleće. Protesti tapšanjem, osmesima i internet mobilisanjem dok se naciji na istoku Evrope obraćao predsednik, koga na zapadnoj strani smatraju „poslednjim pravim diktatorom u srcu starog kontinenta”, sasvim je drugačiji način izliva narodnog raspoloženja.
Ipak, na trgovima je uhapšeno – prema agencijskim vestima, najčešće ruskim izvorima – više stotina građana u Minsku i drugim mestima, koji su iskazali svoje nezadovoljstvo. Aplauz poznat kao izraz podrške, ovde je forma pobune. Predsednik, koji je blagovremenim prilagođavanjem osnovnih ustavnih odredbi o ograničavanju vlasti na dva mandata, sebi za redom obezbedio i peti (petogodišnji), čak sa preko osamdeset procenata glasova birača, tvrdi da je – kako je i izjavio – u pitanju „delovanje spoljnih neprijatelja”.
– Hoće da nas polože na kolena, ali od toga nema ništa – rekao je. Takvoj grudvi neće biti omogućeno da naraste, kategorično je stavio na znanje sunarodnicima i drugima, najpre ciljajući na susednu ukrajinsku „oranž revoluciju“ 2004 i 2005. kao model za kopiranje scenarija i inspiraciju.
Istovremeno, uz uveravanje da će sve biti bolje, kao meru predostrožnosti i opštu poruku, Aleksandar Lukašenko je, u znak zahvalnosti i podstreka u obavljanju dužnosti, u generalski čin unapredio više pukovnika i policijskih oficira. U jednom prilogu moskovska NTV stanica podseća i na poletne predsednikove pozive na mobilizaciju: „Ako nemamo cipele radićemo trideset sati dnevno, a ako smo bez odeće i pedeset…” Sledilo je obećanje da očekuje otkriće nafte, pa da tako zemlja reši ekonomske muke. U Belorusiji, inače, nema poznatih petrolejskih polja.
Ministarstvo odbrane, pored toga, prema vesti Asošijeted presa, tvrdi u svom saopštenju da polovinu privrednih u demonstraciji tapšanja „čine oni koji se nisu odazvali na regrutaciju, koji će sada biti poslani na služenje vojnog roka”.
Nezadovoljstva vladom u desetomilionskoj naciji prethodno su uzdržanije ispoljavana, čak i posle spornih izbornih rezultata i iznenadnih hapšenja i presuda neželjenim protivkandidatima. Porast temperature, izvesno, direktnije podstiče nepovoljna finansijska i ekonomska dijagnoza: prošlogodišnja povišica plata i penzija uoči glasanja za predsednika – „slatka populistička pilula”, kako je mnogi posmatrači opisuju – nedavnom devalvacijom u približno istom procentu, istopila je narodu kratkotrajno osećanje blagostanja, a u budžetskoj kasi visoko povećala glavobolju.
Eksperti smatraju da je Belorusiji što pre potrebno bar devet milijardi dolara kredita za umirenje novčanog potresa. Tradicionalni staratelj i raniji dobrotvor Moskva je spremna da pozajmi tri tokom tri godine, ali za uzvrat autoritativno traži privatizaciju u okoštalom socijalističkom sistemu, kao garanciju za svoj prilog ozdravljenju. Analitičar Njujork tajmsa pominje da Rusija zahteva da Minsk lišavanjem od državne imovine godišnje pribavlja 2,5 milijarde dolara i da ne pomišlja na ranije izdašne dotacije.
Ruski predsednik Medvedev je u prigodnoj čestitki Lukašenku, povodom Dana nezavisnosti, napisao kako se nada da će „bliža saradnja podstaći razvoj Belorusije na osnovu sprovođenja potrebnih društvenih i ekonomskih reformi, jačanja demokratskih institucija i poštovanja ljudskih prava sloboda”. Slavljenik je pokazao javno čuđenje i iznenađenje zbog ruskog uverenja da nas na bilo koji način održavaju: „Da li nisu razumeli da podrškom beloruskoj privredi pomažu ruskim kompanijama. Bilo smo ‘završna radionica’ za Sovjetski Savez i sada smo to ostali zapravo za čitavu Rusiju.”
Na Zapadu su, takođe, slabi izgledi za nalazak kreditora; veoma loš je politički rejting zbog manjka demokratije, pa je sa te strane Belorusija izložena setu sankcija, a Lukašenko i saradnici čak zabrani dolaska.
Minsk se – nema mnogo izbora – okreće i Međunarodnom monetarnom fondu opreznim pismom da ova organizacija „razmotri pitanje zajma”, gde ga (sigurno je svestan) čeka propuštanje kroz veoma gusto sito.
Lešek Balcerovič, ugledni poljski ekonomista, ranije potpredsednik vlade i guverner Narodne banke u svojoj zemlji, ukazuje na procenu specijalista: „Belorusija je dugo bila sponzorisana od Rusije, primajući do šesnaest odsto bruto nacionalnog dohotka. Kao rezultat Putinovih odluka više na to ne može da računa; Moskva povećava cene gasa i nafte, što može da se razume. Pritisak je na Minsk da obavi privatizaciju što će mu omogućiti da da isplaćuje zajmove, a takav mogući proces će – ako se sprovede – ozbiljno ograničiti Lukašenkovu moć.”
Nezavisni Institut za socijalno-ekonomska i politička istraživanja, beleži AP, nalazi da je podrška Lukašenku sa pedeset devet procenata prošle jeseni pala na dvadeset devet. Zasad, vlada je, „da potkopa protest, na Oktobarskom trgu u Minsku, na brzinu organizovala disko igranku, uz gromoglasnu muziku, ali je na pozornici bilo malo parova”, javile su agencije.
Pala je kiša. Drugačiji razlozi su izvesniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
