Švajcarsko skijalište četrdeseti put je „na stazu“ – nimalo lakšu od vratolomnog snežnog spusta – izvelo spasioce i , dobrim delom, krivce za svetske ekonomske nedaće. Kad je na Ekonomskom forumu francuski predsednik Nikola Sarkozi završio – „zvučni ali pun praznih reči“, kako je opisao izveštač Vašington posta – antikapitalistički govor pozdravljen je ovacijama auditorijuma u kome su sedeli uglavnom bogati kapitalisti, koji – naravno – nisu spremni da se odreknu svojih nazora. „Može se reći, to je čar Davosa“, primećuju poznavaoci tradicionalnog sabora.
Sarkozijeva opaska „od trenutka, kad smo prihvatili ideju da je tržište uvek u pravu, globalizacija je izmakla kontroli, a pri tom i preterani naglasak na slobodnoj trgovini slabi demokratiju, dok čovekoljublje umanjuju bezdušni spekulanti“, svakako je stvarnija slika sadržaja ovogodišnjeg skupa.
„Pre tri godine Davos je bio pravi simbol bujajuće ekonomije, a već prošle više je ličio na prisustvo parastosu“, podsetio je Bi-Bi-Si. Raspoloženje je bilo u skladu sa saznanjem da je svetski finansijski sistem „na ivici kolapsa“. A i pre dve godine nagovestio je finansijsku krizu, moguće goru nego što se mnogi nadaju. Davos je sigurno pouzdan barometar. Američki ekspert Lari Samers na ovogodišnjem zasedanju je upozorio: „Ono što sada vidimo u SAD i drugde je statistički oporavak, ali za smrtnike recesija.“
Raniji zabavniji trenuci za učesnike su zaboravljeni, zapravo svedeni su na prikladniju meru, kako i prilike nalažu. Bivši britanski premijer Edvard Hit je 1979. predsedavao Svetskim ekonomskim forumom, ali je bilo vremena da pred učesnicima diriguje Ciriškim kamernim orkestrom. Kasnijih godina običaj je bio da opuštenom boravku u Davosu doprinose holivudski začini poput Anđeline Džoli, Šeron Stoun ili Ričard Gira, još ranije i violinista Jehudi Menjuhin.
Takvi gosti sada su izostali, ali – primećeno je – i mnogi očekivani zvučni politički učesnici (skromno prisustvo američkih zvaničnika, otkazivanje nemačkog šefa diplomatije, nikog iz Rusije). Ove godine su verni Davosu više prionuli poslu nego veselju. Ovo zasedanje, po mišljenju mnogih analitičara, karakterisali su „opreznost, zbunjenost i nesigurnost“, što su neki učesnici pravdali „prevelikim brojem prioriteta, a – dodaje se – „pravi Davos“ se tražio u diskretnim kontaktima, upadljivo više nego na otvorenoj pozornici Kongresnog centra.
Posebna pažnja, uz čak primedbe da su „manjkale teme“, ipak je bila posvećena najprečim, zapravo gorućim izazovima: reformi banaka, ekonomskom opravku, razvoju tehnologija u svetu, društvenim promenama, koje teku bez skladnog toka i, naravno, vapajima za humanitarnom pomoći (podstrek Melinde i Bila Gejtsa je obećanih deset milijardi dolara siromašnim državama za programe vakcinacija) i globalnoj nestašici hrane.
U naporu da se usklade nalazi, karakteristična je opomena jednog bankara o potrebi ravnoteže hoda po razapetom konopcu – između sigurnih koraka i rizika. Piter Sends kaže: „Ako na jednu stranu zakoračimo pogrešno, imaćemo još jednu krizu. Ako se pogrešno uputimo na drugu ispustićemo paru iz lokomotive oporavka“.
Mišljenje je pažljivijih komentatora da „političari, pod pritiskom ogorčenih birača, gube strpljenje sa bankarima koji veoma oprezno čekaju da se postigne harmonija o novim pravilima igre“. Nestrpljivim ministrima, po rečima predstavnice Francuske, potrebni su brzopotezni rezultati.
S druge strane, strahovanje bankara je koliko će političari popustiti populizmu i prihvatiti mere protekcionizma. Upravljači novcem, tražeći alibi, zagovaraju „globalnu koordinaciju pravila kao najbolji put“.
Nobelovac Stiglic zaključuje da smo, po njegovom osećanju, na početku veće napetosti između banaka i vlada. „Po malo ubranih plodova, ovo nije bila jedna od boljih davoskih berbi“, dodaje Bi-Bi-Si.
Svetski ekonomski forum, čedo švajcarskog profesora biznisa Klausa Švaba na univerzitetu u Ženevi, je 1971. počeo kao skromni simpozijum 444 učesnika debate o upravljanju, koja je potrajala čitave dve nedelje. Kao neprofitnu organizaciju danas Forum izdržava hiljadu velikih kompanija iz celog sveta. Odavno je već stekao autoritet „katedralne crkve kapitalizma“, ali uvek spremna da čuje i „neverničke poglede“. Britanski sindikalni lider Artur Skargil je 1983. u Davosu, recimo, propovedao „neposrednu propast kapitalizma, pozivajući na stvaranje socijalističkog sistema“. Vreme proroka je davno prošlo. A po proverenoj izreci, ni u Davosu više nema besplatnog ručka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
