Bibi na klupi

Početak suđenja Benjaminu Netanijahuu optuženom za više krivičnih dela (prevara, podmitljivost, nedostojno obavljanje dužnosti), dok je i dalje predsednik vlade – bez trunke sumnje ukazuje uvodnik uglednog Haareca – „urušava temelje države za koju je odgovoran“.

Bibijevo „ispovedanje pravednika“, nedopustivo „čak i za njegove niske moralne standarde“, kojim hrani pristalice i građanstvo pričajući „o zaveri policije, tužilaca i sudstva, udruženih sa levičarskim novinarima, dok on pred narodom stoji uspravno i uzdignute glave“ – zaključuje telavivski dnevnik – uvodi Izrael u zonu sumraka demokratije, uz pitanje kako u takvoj situaciji zemlja može da funkcioniše.

Pre polaska u sud Netanijahu je održao redovnu sednicu vlade, a pre ulaska u sudnicu 317, okružen grupom najvernijih ministara Likudove desnice koja sa Strankom širokih pogleda centra ljutog izbornog rivala Beni Ganca, čini vladajuću koaliciju, održao je petnaestominutnu političku tiradu, preporučujući pristalicama okupljenim u ulici Salah el Din svoju „nevinost“. Haarecov uvodničar, upozorava da je upravo general Ganc, koji sada skreću pažnju na pretpostavku partnerove nevinosti, „omogućio okrivljenom za kriminal da bez ustezanja uzme čitavu državu za taoca“.

Bibi se na ulici – gde se sa svojim parolama okupila i protivnički raspoložena grupa demonstranata – zahvalio svojim pristalicama na „neverovatnoj podršci“, porukom da mu je „toplo oko srca, znajući da narod Izraela stoji iza njega“.

Izveštači su zabeležili da je u sudnici seo na mesto za optuženog tek pošto su kamermani i fotografi, kojima je dozvoljeno snimanje otvaranja procesa, napustili salu.

Zanimljiv je opis čitavog „veličanstvenog trenutka“;

„Bez obzira koliko će trajati suđenje i kako će glasiti presuda, u tih pedeset minuta Benjamin Netanijahu je bio samo okrivljeni, kao i svaki drugi, pošto je prethodno na sve moguće načine – dozvoljene i nedozvoljene – pokušavao da izbegne ovaj dan. Ali, evo ga pred nama kako odgovara na pitanja sudije Rebeke Fridman Feldman iz tročlanog veća. Redak je momenat, ne samo za Izrael – zemlju u kojoj su ranije, i jedan predsednik i jedan premijer bili osuđeni na zatvorsku kaznu, koju su i izdržali – nego i za sav ostali svet, gde lideri retko, skoro nikad, ne polažu račune za učinjena dela. Prisustvovali smo nečemu što nije bio Netanijahuov Izrael.“

Predvodnik opozicije u Knesetu Jair Lapid, koji je na čelu partije Ima budućnosti, okrivljuje Netanijahua i njegov tabor da svojim postupcima i ponašanjem, koje je za žaljenje, pokušavaju da prizovu puč. I Bibi tvrdi da je „pokušaj političkog udara“, ali protiv njega, „sa ciljem da se u dugom nizu godina čvrsta (pouzdana) desnica ukloni sa kormila zemlje“.

Strogi domaći komentatori u kampanji protiv pravosudnog sistema, poput Nahuma Barnee u listu Jidiot ahronot, vide „opasnu igru vatrom“.

Predviđanja su da premijer može da bude osuđen na deset i više godina zatvora. Ali, proces može da potraje dve godine ili duže. Po postojećem zakonu, do pravosnažnosti presude ostaje na dužnosti; da je samo ministar ili poslanik morao bi da podnese ostavku već po podizanju krivične optužnice.

Kad je kao predsednik vlade Ehud Olmert bio pozvan pred sud 2009, zbog primanja mita i drugih krivica na ranijim položajima, podneo je ostavku i konačno je 2016. počeo da služi kaznu (iza rešetaka je proveo „skraćeni rok“ od šesnaest meseci).

Moše Kacav, osmi predsednik Izraela, osuđen je na sedam godina zatvora zbog silovanja, dok je bio ministar i seksualnog uznemiravanja dve saradnice kao šef države. Krivice nije priznao, suđeno mu je 2010, podneo je ostavku dve godine pre kraja mandata, pomilovan je u decembru 2016. pošto je odslužio pet.

Putevi „kralja Bibija“ – kako je vremenom stekao znamenje uz ime – od uspona do izvođenja pred delioce pravde su sasvim drugačiji. Sa 46 godina je od 1996. do 1999. prvi put bio premijer, najmlađi od postanka Izraela. Otkad je marta 2009. ponovo došao na čelo vlade, položaj ne napušta i tako je po premijerskom stažu pretekao Davida Ben Guriona, „oca osnivača“ moderne jevrejske države.

U „rotacionom mandatu“ započetom u maju 2020. sa Gancom, obrazovao je sa 34 ministra (biće ih nešto kasnije 36) najbrojniji kabinet u istoriji Ereca (Ben Gurion je imao tim od skromnih dvanaest).

Prvi je, međutim, aktivni premijer koji je na čelu vlade i istovremeno na optuženičkoj klupi i kako kaže – neće prihvatiti nikakvu pogodbu sa sudom.

Kolumnista Gidi Vajc piše da Netanijahu „ima pravo da se brani i misli da je čist kao suza“ i da tvrdi da njegovo izvođenje pred sud zbog primanja poklona od milionera i nagodbi sa izdavačima medija znači da bi i polovina poslanika Kneseta (parlamenta) mogla da se privede u sudnicu: „Nema nikakvo pravo da kao piroman predsedava orkestrom poslušnika i servilnih političara koji su zaboravili svoju misiju, ako su je ikad i imali.“

Jair Lapid ponašanje Netanijahua naziva „predstavom strahote“, posebno ukazujući na Bibijevo podsticanje građana da „nikom ne mogu da veruju što je pretnja sistemu zakonitosti: „On pokušava da potopi zemlju, zajedno sa svima nama i mi to ne smemo da dozvolimo.“