Pokret za kalifat Iraka i Velike Sirije ne uspeva zahvaljujući brojnosti boraca, ni zbog opremljenosti, dobrog oružja i bogatstva u novcu; pobede su poklon Alaha za našu veru, poručuje Muhamed Adnani, jedan od vođa brutalne i fanatizovane organizacije, koju i Al Kaida, njen idejni začetnik svrstava u neprijatelja, koliko i sve bezbožnike.
Poznavaoci islamskog radikalizma nalaze da je ova grupa sunitskih osvetnika „za samo nekoliko meseci postala najopasnija ćelija džihada na planeti“.
Brzina kojom se pred cunamijem Abu Bakra al Bagdadija rastače iračka zemlja, pošto je ranije pod kontrolu njegovih svetih ratnika u tamošnjem vrtlogu došla istočna Sirija, poklič o nastajanju države potpune šarije od molitvene zakletve preobraća se u praksu, pred kojom je paralizovan šiitski režim u Bagdadu, koliko je dugo nemoćan i Asadov alauitski Damask, na svom terenu.
ISIS (skraćenica za Pokret kalifata) uspeva da mobiliše verničku privrženost sunita, koji se osećaju ugroženim u Iraku pod vladom premijera Nurija el Malikija. Poseduje i sposobnost da pribavi ovozemaljske izvore za ostvarenje vahabijskog sna.
„Lako se prepoznaje da je Pokret kalifata nastao uspešnom mešavinom religije, politike i vojničke veštine kako bi se stvorila moćna snaga, koja je oduvala iračke vojnike ili je pobila dovoljno glupe, koji nisi pobegli“, beleži Bi-Bi-Si nalaz Mihaela Stivensa iz Instituta za ispitivanje društva u Kataru. „Ovi metodi, u kombinaciji sa primenom islamskih zakona, uključujući i takve bizarne poteze kakav je isključenje struje da bi se ljudi sprečili da gledaju televiziju, pribavljali su izuzetan ugled.“
Otkad je postao otpadnik od Al Kaide ISIS, na teritorijama koja kontroliše, ustanovljava svoj sistem pravde i nameće sopstveni moralni kodeks. U nedeljniku Ekonomist, pored ostalog, nabrajaju se neki grešni postupci, dovoljni za drakonsko kažnjavanje: pušenje (cigarete se, takođe, spaljuju), igranje fudbala, slušanje muzike i kretanje žena otkrivenog lica.
Zabeleženo je da je i sam Ajman Zavahiri, teološki ideolog i zapovednik Al Kaide, mnogo ranije upozorio lidera ISIS Abu Bakra al Bagdadija na „neprihvatljiv običaj – odsecanje glave protivnicima i zatim postavljanje snimka takve okrutnosti na društvene mreže“.
Zanimljivi su i finansijski izvori. U početku oslonac su bili izdašni prilozi bogatih pojedinaca iz Zaliva, najpre iz Sudijske Arabije, a kasnije ISIS počinje da se više nego uspešno sam izdržava. Vest britanskog radija je da se „značajne sume novca zarađuju od petrolejska polja, koja Pokret za kalifat kontroliše na istoku Sirije, pa se veruje da naftu prodaje i zakonitom vlasniku, vladi u Damasku, kao i struju koja se proizvodi na „slobodnom“ severu.“ Nabrajaju se i iznuda i pljačka, nametnute takse i trgovina antikvitetima sa istorijskih nalazišta.
Otkad je operacija početkom 2014. proširena na Irak, budžet nimalo ne oskudeva. Profesor Piter Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu podseća da je, pre zauzimanja Mosula u junu, u kasi bilo 900 miliona dolara, a sada je na računu oko dve milijarde. Agencije beleže da iz sedišta Centralne banke Iraka u Mosulu odneto skoro 450 miliona dolara, pored velike količine zlatnih poluga.
Nema oskudice ni u oružju. Na sajtovima se nalazi duga lista svih vrsta najbolje američke vojne opreme, koju je ostavila iračka armija, pa i helikoptere i transportne avione. Gardijan precizira: „Ipak ISIS ove leteće darove ne može da upotrebljava, pošto u svojim redovima nema dovoljno uvežbanih pilota“.
Dok nisu zauzeti Mosul i Tikrit, verovalo se da Kalifat ima oko šest hiljada boraca, dobrim delom stranaca (bar hiljadu iz Čečenije i oko pet stotina iz Francuske i Britanije i drugih Evropljana), kojima je poklič Abu Bakra al Bagdadija – od 2006. američkog zarobljenika u Iraku, koji je posle nekoliko godina zatvora poveo džihad bez milosti – privlačniji od pomalo istrošenog zova Al Kaide. Sada se u Iraku na sve strane regrutuju dobrovoljci, nestrpljivi da „naplate račune“. Ali, i vlada pokušava da obuče i obuči svoje branitelje, pošto se vojska dosad pokazala kao neuspešna zaštita države.
Sunitski političar iz Mosula Osama Nudžaifi smatra da je „za izbavljenje sa ivice provalije, jedino rešenje federalni sistem, sa centralnom vladom u Bagdadu“.
Iskusni novinarski znalac Bliskog istoka Džon Simpson zaključuje da je „samo pre godinu dana većina mislila da će se Irak možda održati kao jedinstvena zemlja“: kurdski severoistok, praktično nezavisan, još je prihvatao da bar virtuelno opstaje u zajednici; suniti, ma koliko su sve više bivali protiv toga da budu pod vlašću i stegom šiitskih političara, ipak su pokazivali da vredi da ostanu unutar Iraka. Sadašnja eksplozija sve menja. Drugim rečima čitava situacija ima snagu da se razvije u verski rat u kome će masovno i brutalno žrtve biti civili.“
Oslobođen Sadama Huseina, pa američkog patronskog „dovođenja u red“, Irak uništava sam sebe. Pomoćnici za takav postupak se uvek nađu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
