Bosforske bure

U već dovoljno opasno raspaljenoj tursko-ruskoj (diplomatskoj, političkoj i ekonomskoj) vatri, koja je buknula obaranjem moskovskog bombardera na sirijskom nebu, lako je kresnula i varnica sa mora. „Ako dođemo do zaključka da je situacija preteća, uzvratićemo na odgovarajući način“, poručio je ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu. „To je akt kršenja konvencije o plovidbi moreuzom“, dopunio je iz resora pomorstva Binali Jildirim. Dmitri Peskov, predstavnik predsednika Putina, kaže da su pravila poznata i „računamo na nepovredivost utvrđenih normi o slobodi navigacije kroz prolaze iz Crnog mora“.

Ipak, analitičari već odmeravaju može li Turska da, kao „odgovarajuću meru“, potegne zatvaranje Bosfora za Rusiju. Ako se „oseti pred pretnjom“ Ankara bi mogla da se pozove na 21. član Konvencije iz Montrea. Savet bezbednosti može da zabrani takav korak. Revnosni su već izračunali koliko bi postupak usporio brodsko snabdevanje baza ruskog vojnog povratka na Bliski istok: umesto tri-četiri dana iz Crnog mora, do istočnog Mediterana, plovidba kroz Gibralatar bi trajala dve nedelje.

Konvencija potpisana u švajcarskom gradiću Montreu 1936, do danas je zakon za plovidbu u miru i ratu između turskih obala, kroz tesnace Dardanele i Bosfor. Prema davnim propisima veličina vojnih brodova država, koje ne leže na obalama Crnog mora, a plove kroz Bosfor ograničena je na najviše 45.000 tona. Navedeni su čak i kalibri topova „stranaca“: ne preko 203 milimetra. Među potpisnicima bile su Kraljevina Jugoslavija i značajniji moreplovci: Turska, SSSR, Velika Britanija, Francuska, Rumunija, Bugarska i Grčka. Amerika je tada odbila je da učestvuje, pa i da pošalje posmatrača.

Konvencija, pored ostalog, precizno predviđa: „U doba mira i u doba rata, ako Turska nije zaraćena strana, svi trgovački brodovi pod ma kojom zastavom i sa ma kakvim tovarom, bez ikakve formalnosti i bez ikakvih posebnih dažbina, danju i noću, uživaju potpunu slobodu plovidbe kroz moreuze. U doba mira dopuštena je slobodna plovidba i za sve lake ratne brodove. Što se teških tiče, oni mogu prolaziti samo po određenoj proceduri i utoliko što se njihov dolazak mora najaviti turskoj vladi. Nema ograničenja u pogledu tonaže za zastave pribrežnih država Crnog mora, sem što velike ratne lađe tih zemalja moraju da plove jedna po jedna, praćena najviše sa dva torpiljera. Države koje ne izlaze na Crno more, ne smeju odjedanput uputiti više od devet brodova. U slučaju da se nađe u ratu ili da zaključi da joj preti ratna opasnost Turska će, po sopstvenoj proceni i nahođenju, regulisati prolazak stranih ratnih brodova.“

Uvaženi znalac Istoka Dušan Simić prilikom jedne od mnogo ranijih kriza napisao je : „Mladi sultan Mehmed Drugi prvo je zaposeo i utvrdio obale moreuza da bi 1453. osvojio i carski Konstantinopolis… Tako je bilo dok je turska sila držala sve obale Crnog mora, i sve dok na njih, kajnardžijskim mirom 1774. nije ponovo izbila carska Rusija, osvojivši slobodu prolaska kroz Bosfor. To je bio početak onoga što nazivamo „problemom moreuza“ i što će kao deo „istočnog pitanja“… obeležiti više od dva veka evropske istorije.“

U različitim prilikama i vremenima mnoge sile sunastojale su da promene pravila prolaska kroz ovu vodenu kapiju. Od brojnih tursko-ruskih bosforskih bura posebno je zapamćena ona iz 1939, kad je Staljin otvorio pitanje moreuza i predložio zajedničku kontrolu Moskve i Ankare, optužujući da jedna mala država, podržana od Britanije, drži sve ključeve. Posle potpisivanja pakta sa Hitlerovom Nemačkomministar Vjačeslav Molotov je obavestio Berlin da Sovjetski Savez želi da preuzme vojnu kontrolu nad Bosforom. Namera o udruženoj upravi je obnovljena1945. i 1946, uz zahtev za reviziju postojećih pravila, a bez učešća većine potpisnika iz Montrea. Turska je odbijala pritisak, od koga se na kraju branila napuštanjem politike neutralnosti (za vreme Drugog svetskog rata, sve dok 23. 02. 1945. Ankara nije objavila rat Rajhu, moreuzom su prolazili i nemački brodovi), prihvatanjem američke pomoći i upisom u NATO 1952. Posle Staljinove smrti, ministar Molotov je saopštio da se Moskva tada odriče zahteva za Bosforom i Dardanelima. Naravno ne i plovidbe.