Briga za kasu UN

Dug je namirila u stvari Južna Koreja sa američkim sankcijama zarobljenog računa Islamske republike u južnokorejskim bankama, ali uz saglasnost Vašingtona.

Naizgled začarani krug je obrazac složenih diplomatsko – političkih, pa i matematičkih formula, kojima se ponekad uređuju praktične potrebe.

U dve banke u Seulu leži oko sedam milijardi iranskih dolara (širom sveta najmanje stotinu milijardi, po podacima Instituta za mir), zamrznutih zbog „atomske neposlušnosti“, pa je sa osamnaest odloženih miliona ravno zrnu peska u pustinjii, kojim je izmiren dug UN.

Prema Povelji UN učesće u odlučivanju u Generalnoj skupštini se oduzima članici, koja u prethodne dve godine nije ispunila obaveze, razrezane za izdražavanje svetske organizacije.

Teheran je već iskusio takvu kaznu prošle godine u januaru, pravdajući se da „zbog Trampovih ekonomskih sankcija nema para“.

Posle višemesečnih pregovora u junu mu je odobreno „izuzeće: od pravila, uz naknadnu uplatu, pa je iranski predstavnik mogao da glasa za izbor članova Saveta bezbednosti.

U redovnom godišnjem pregledu finansijske discipline članstva, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je saopštio da se suspenduje pravo glasa osam zemalja, malih i u različitim nevoljama, ali i Venecuele (nije sakupila oko 40 miliona dolara) i Sudana (trebalo mu je jedva tri stotine hiljada).

Iran je pomilovan brzopoteznom uplatom, a Komorska ostrva, Sveti Toma i Sejšeli su za 2022. pomilovani uz razumevanje da se nalaze u uslovima, koje ovi siromasi ne mogu da kontrolišu.

Svake tri godine, naime, skoro dve stotine država-članica, odlučuju o formuli za izračunavanje pojedinačnog godišnjeg doprinosa budžetu UN i troškovima mirovnih operacija.

To je rešavanje veoma komplikovane jednačine, pomoću brojnih elemenata i niz pomoćnih merila, ali i procene „ko stvarno može to da plati“ pošto se utvrdi mesto svake države u svetskoj ekonomiji, prihod po glavi stanovnika, ali i donja granica za nerazvijne i najviša za najrazvijenije.

Ima i popusta za posebne doprinose, recimo kroz učešće u mirovnim operacijama (Indija je vodeća na toj listi).

Postoje i dodatni dobrovoljni davaoci. Ovako složena finansijska Rubikova kocka UN vrlo malo i retko se menja.

Za 2022. godinu budžet za funkcionisanje UN je oko tri milijarde dolara, dok je izvršenje tekućeg troškovnika mirovnih operacija (završava se 20. juna) od 6,38 milijardi dolara u toku.

Najviše novca UN daju četiri države -pre svega SAD (popunjava 22 odsto budžeta), Kina (12), Japan (8,5) i Nemačka.

Sabrano to čini polovinu para u kasi svetske organizacije.

Doprinos Francuske i Britanije iznosi četiri, odosno pet odsto, Italije oko tri, a Rusije 2,4.

Već u januaru dvadeset najrevnosnijih zemalja uplatile su u potpunosti obaveze za ovu godinu, neke  male kao Nauru sa svojih simboličnih dvadeset devet hiljada, ali i Nemačka – 175 miliona dolara i Holandija četrdeset.

U zakašnjenju, dužnika krajem godine 2021. bilo je šezdeset, među njima i najveći i darodavac – Amerika, sa tekućim zaostatkom čak od nekoliko stotina miliona, skoro milijardu dolara!

Vašington je svakako poseban slučaj, koji izdašne uplate usklađuje sa svojim budžetskim kalendarom, ali još više sa oscilacijama u domaćim ili međunarodnim političkim proračunima.

Recimo, 1999. SAD su bile čak pred gubitkom prava glasa u Generalnoj skupštini UN.

Potom je paketom senatora (u to vreme, danas predsednika) Džoa Bajdena i Džesi Helmsa došlo do svojevrsnog poravnanja, kasnije i uplate zaostalih rata, a od Obamine administarcije i urednijem ispunjavanju obaveza.

Jedan od pedantnih analitičara i to tumači: „Kad Sjedinjene Države ne ispunjavaju obaveze prema budžetu UN i finansiranju mirovnih operacija, to ugrožava programe svetske organizacije, koji su u nacionalnom interesu SAD. To takođe negativno utiče na sposobnost Amerike da ostvaruje svoje potrebe i ciljeve kroz UN. Ovakav nalaz potvrđuju rezultati anketa u kojima sedam od deset Amerikanaca podržava izdržavanje UN.“

Pare i politika se međusobno pomažu…