Briselske pečurke

Stalnu kancelariju otvorili su Kragujevac i Niš, a u jesenjoj berbi svoj prvu misiju, posle više godina napora i mnogih tumačenja, ubrala je i Vojvodina, za koju kaže da je „i neka vrsta opšte ekonomske ambasade, koja će, u početku sa dva službenika, za svaki evro uložen u njeno održavanje ubrzo vraćati kući deset, namenjenih investicijama“.

Nadležni novosadski vladin zvaničnik Predrag Novikov je ranijom prilikom jednostavno objasnio: nedavno dobijenih evropskih 400.000 evra za uništavanje ambrozije, dovoljno je da samo od tog projekta platimo jednogodišnje troškove rada u Briselu.

Vojvođani se smeštaju – kao sustanari ili podstanari, što je bio predmet delikatnog sporazumevanja – u zgradu ambasade Srbije pri Evropskoj uniji.

Niško gradsko i regionalno poslanstvo srpskog juga i jugoistoka u Briselu namenjeno je „lobiranju i zastupanju lokalnih interesa“, a Aleksnadra Lugović, koja ga vodi ima već decenijsku praksu u Belgiji na ranijim poslovima, pa se i te kako računa na njeno iskustvo. „Siguran sam da ćemo veoma brzo videti rezultate ove kancelarije“, rekao je na početku rada gradonačelnik Miloš Simonović, ali i je opomenuo da će „i dalje sve zavisiti od nas“.

Kragujevac se u Briselu uselio u višak slobodnog prostora ambasade Češke – bez plaćanja kirije – zapravo kao gest dugogodišnjeg prijateljstva i partnerstva južnomoravskog regiona, pa sa te adrese predstavnica Šumadinaca Borka Tomić radi na interesima i potrebama svog kraja.

Jirži Kolman iz Južnomoravskog predstavništva u Briselu, pritom, ohrabruje goste: „Mi smo na primer napravili grešku, otvorili smo našu kancelariju tek posle ulaska Češke u Evropsku uniju, a tada su fondovi namenjeni regionima u Češkoj već bili podeljeni. Ja sam tada, kao stažista u Evropskoj komisiji, video kolika je razlika između regiona koji imaju predstavništva i onih koji ih nemaju. Bio sam veoma razočaran time što se glas mojih sugrađana ne čuje dovoljno“.

Ima vesti da i Novi Pazar razmišlja o ideji da opremi svoju kancelariju u Briselu, kao pogodan način „za širenje saznanja i unapređenje mesnih potreba u središtu mnogih zbivanja“.

U Briselu, naime, deluje skoro četiri stotine lokalnih i regionalnih predstavništava, mada ona nemaju nikakav zvanični status u evropskoj prestonici. Detaljna akademska studija istraživača Mihaela Hajsensa i Tea Jansa ističe da je njihov cilj isključivo predstavljanje regionalnih interesa, što čine – zavisno od „kućnog budžeta“ – iz skromnih kancelarija ili iz bogatih kabineta i impozantnih građevina.

Prvu takvu „liniju osvajanja Evrope“postavio je grad Birmingem još 1984, a za njim su su se pojavili i drugi Britanci i Nemci, sa svojim stalnim zemaljskim predstavništvima. Razlike šta pritom ko ima na umu su primetne. Englezima je, nalaze istraživači, osnovni napor da obezbede fondove i donacije za svoja mesta na Ostrvu. Ambicija Nemaca je obično delikatnija; više je skretanje pažnje na „savezne države kao različite političke entitete“.

U Briselu su svi uvaženi kao partneri „koje valja konsultovati“. Uopšte, računa se da u gradu deluje najmanje petnaest hiljada lobista, što je posle Vašingtona rekordna „armija“ agitatora.

Analitičari tumače izuzetan korpus raznolikih kancelarija kao dva procesa u Evropskoj uniji: Prvi je sve izraženija potreba interesnih grupa da im se snažnije čuje glas na briselskoj pozornici; drugi je, povećan uticaj visoke politike u procesu evropskih integracija na regionalna pitanja i lokalne sudbine.

Poznavaoci ukazuju da su mnogi kapitalni akti Evropske unije imali praktičan uticaj na nicanje različitih kancelarija „kao pečuraka“, posebno od kraja osamdesetih, a naročito posle Mastrihtskog sporazuma 1993. i stvaranja Komiteta regiona. Zapažena je, gotovo zakonitost, da iz visokocentralizovanih država ima veoma malo ili čak nimalo regionalnih predstavništava, koja su na prvom koraku pijaca ili berza inforamacija, a umešnijima, potom, i „zlatna koka“.

Vredi se potruditi, koliko i ne zavaravati se očekivanjem dvorskog sjaja. Nema besplatnog ručka, poznata je uzrečica. U Brisel se kreće na posao, ne na diplomatski prijem.