Sa osvojenim drugim predsedničkim mandatom Rumena Radeva (58) i izgledima da posle obavljenih trećih parlamentarnih izbora u ovoj godinu dobiju vladu – moguće balkansku „semaforsku koaliciju“, predvođenu „harvardskim dvojcem“ – Bugari se najzad nadaju izlasku zemlje iz političkog ćorsokaka.
Pilot sa doktoratom vojnih nauka i predsednik države od 2017. dobio je ubedljivu podršku (66 odsto u drugom krugu) u „biračkom dvoboju“ sa rektorom sofijskog univerziteta Anastasom Gerdžikovim (58).
„Pobeda Rumena Radeva je dvostruka potvrda želje za promenama, a njegov izbor će olakšati obrazovanje koalicione vlade“, ukazuje Daniel Smilov, analitičar Centra za liberalnu strategiju.
Predsednik države, istina, najvećim delom obavlja samo ceremonijalne dužnosti (biva pritom oštar kritičar Bojka Borisova), ali ima i moć da svojim jasnim uverenjem značajno utiče na javno mnjenje, što je žestokim porukama o svođenju korupcije – najteže rane Bugarske – na nulu Radev u kampanji i činio.
„Ne dozvolimo prošlosti priliku da nam potkopava budućnost“, poručio je Rumen Radev, prizivajući što brže formiranje vlade. Dodao je: „Jedinstven politički mesec sa istovremenim dvostrukim izjašnjavanjem građana završio se jasno izraženom željom naroda da se slome korupcija, otimačina i nezakonitost, da se ukloni moć mafije“.
Čini se da je – ako je uputno prorokovanje – decenija vlade Borisova (62), kao premijera, nepovratno okončana dvostrukim zahvatom. Gerdžikov, koji podržava konzervativnu populističku partiju Bojka Borisova GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), prenosi Rojters, priznao je poraz, „žaleći što nije uspeo da ubedi Bugare da on može da ih ujedini“.
Uz Radeva su Borisovi politički protivnici, najpre stranka Nastavljamo promene (PP), stvorena pre nepuna dva meseca, socijalisti, antielitistička ITN (Postoje takvi ljudi, partija pop pevača Stanislava Trifonova i ostali nezadovoljnici.
Komentatori podsećaju da je Rumen Radev u prošlosti održavao bliske veze sa Rusijom, ali nalaze da je „promenio tu osobinu“. Dojče vele navodi Galupov zaključak: „Radev se više ne smatra čovekom Moskve.“, a istovremeno za rektora Gedžikova kaže da „snažno podržava zapadna savezništva i želi poboljšanje poslovnog okruženja u zemlji“.
Kritična provera biće formiranje vlade, što – još bez konačno, zvanično prebrojavanje svih glasova parlamentarnog izbornog procesa – sledi partiji PP (Nastavljamo promene).. Sa 26,3 odsto podrške predvodi novoizabrani poslanički stroj, što je prednost od tri procentna poena učinku GERD-a Bojka Borisova.
Tvorci PP, novorođeni politički dvojac, obrazovani u biznis školi Harvard univerziteta, Kiril Petkov (41) i Asen Vasilev (44), pozivom u koaliciju – spremni da pregovara i sa desnicom (Demokratska Bugarska) i sa frontmenom antiestablišmentskog programa pop pevačem Trifonovom, obećavaju transparentnost, nultu toleranciju prema korupciju kao „najvećem zlu“ u najsiromašnijem članu Evropske unije i reforme u svim najvažnijim sektorima.
„Vreme je da pokažemo da je Bugarska izašla na pravi put i da nema okretanja unatrag“, požuruje Petkov. U leto 2020. buknule su masovne demonstracije protiv vlade Bojka Borisova, koje su nastavljene serijom izbora u potrazi za bugarskim „novim dobom“.
Vreme konzervativnog populiste ističe, u mladosti spasioca od požara – vatrogasca, nosioca crnog pojasa u karateu, koji je bio telohranitelj i komunističkog vođe Todora Živkova, a i bivšeg kralja Simeona Koburga, kad se ovaj vratio u Bugarsku posle poluvekovnog izgnanstva. Javnu karijeru Borisov je počeo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a i kao gradonačelnik Sofije. da bi konačno zauzeo kormilo predsednika vlade i partije naslovljene Građani za evropski razvoj Bugarske.
Posle skupštinskih izbora u aprilu i julu, na kojima nije obavljen posao, treću, novembarsku rundu predsednik Rumen Radev opisao je kao glasanje za slobodu, legalitet i pravdu: „To su vrednosti za koje se zalažem, odlučujući da li će se proces konsolidovanja državnosti nastaviti ili će oni koji deluju iza scene vladati institucijama.
Prema saopštenju Centralne izborne komisije na taj ispit je izašlo skoro 40 procenata od pozvanih 6,7 miliona građana.
Bugarsko veliko spremanje je na pomolu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
