Čekajući vakcinu

Oprezni lekari i naučnici dobro znaju da nema brzih dobitnika, za razliku od „predizbornih tiketa“ političara, poput Donalda Trampa, koji je rekao da bi voleo da melem – izvesno uveren da bi dobrodošao i kampanji – „bude spreman do novembra“, kad se u Sjedinjenim Državama bira predsednik.

Po novinskim vestima, američka administracija je čak nemačkoj farmaceutskoj kompaniji Kjur Vak „ponudila veliku sumu novca za ekskluzivni pristup njenim nalazima“. Firma iz Tibingena je demantovala tu vest, a kasnije je objavila da Danijel Meničela nije više nije njen direktor – bez posebnog objašnjenja.

U SAD je početkom nedelje u vesti Bi-Bi-Sija oglašeno da je obavljena prva klinička proba u grupi od četrdeset pet mladih i zdravih dobrovoljaca u Zdravstvenom institutu u Sijetlu, kao rani korak „koji ne može da da bude štetan, jer sadrži samo kopirani genetski kod virusa, dok je put da ocene punu vrednost potencijalne vakcine dugačak“.

Ekspert za infektivne bolesti Džon Tregoning je postupak propratio izjavom da je u toku trka protiv virusa, a ne među naučnicima.

Destine kompanija i akademskih institucija – najmanje trideset pet piše Gardijan – u više zemalja „učestvuje u tom maratonu“. Neke čak ispituju, pominje sajt Tajms of Izrael, privremena rešenja, koja bi mogla da štite zdravlje mesec-dva, dok se radi na dugoročnom receptu.

Londonski dnevnik ističe kao značajan doprinos istraživačima odluku Kine da još u januaru stručnjacima u svetu stavi na raspolaganje niz genetskog materijala virusa od koga se razvio Covid 19.

Pažljivi poznavaoci nalaze da su dve izraelske ustanove verovatno najviše odmakle u utakmici za „vuhansku vakcinu“.

Istovremeno, Manfred Grin, direktor programa narodnog zdravlja univerziteta u Haifi i bivši šef zdravstvene službe izraelske vojske, detaljno upozorava na „velike rizike od brzopletosti“:

„Razumem pritisak javnosti tokom pandemije, ali nedovoljno testiranje može da ima nepovoljne efekte. Ako se vakcina razvije u nekoliko sledećih meseci isprobavanjem na hiljadu, možda i deset hiljada ljudi je jedno, ali kad je prime milioni može da bude veoma problematično.“

Grin jednostavno veruje da je „neophodan dug i siguran period verifikacije“, da bismo bili potpuno sigurni u valjanost pronalaska, pošto korona ne zahteva samo novu vakcinu, nego i primenu drugačije, kompleksnije tehnologije u pripremi kako bi se izbegli problemi i steklo poverenje u njenu moć. Kaže, „naivno je verovanje neupućenih da je dovoljno provesti mesec dana u laboratoriji da bi se uspešno obavio posao“.

Javiće se, stižu upozorenja, i niz drugih pitanja i kad se konačno odobri vakcina.

Potrebne će biti ogromne količine, a onda ni pitanje dovoljnih kapaciteta za proizvodnju nije jednostavno, kao ni redosled isporuka.

Pandemija obično posebno pogađa zemlje sa skromnije razvijenim zdravstvenim sistemima, kod kojih je – ne retko – neravnoteža između potreba i raspoloživog budžeta. U normalnim prilikama Svetska zdravstvena organizacija, istina, nastoji da ostvari globalnu strategiju raspodele, nekad uz podršku udruženih donatora, koji prikupljaju priloge za snabdevanje siromašnih država.

Profesorka infektivnih bolesti na Londonskoj školi higijene i tropske medicine Anelis Vajlder Smit primećuje da se i o tom drugom koraku uveliko raspravlja, „pa će pandemija možda već uveliko i proći svoj vrhunac i biti u povlačenju pre nego što nam vakcina bude na raspolaganju“.

U Izraelskom institutu za biološka istraživanja, međutim, očekuju da će „sledećih dana“ objaviti da su njegovi saradnici „ostvarili značajan proboj u razumevanju mehanizma i kvaliteta virusa“, što vodi završetku razvoja vakcine uz bolje sposobnosti za dijagnozu, proizvodnju antitela za one koji su oboleli i potpunijem razvoju zaštite.

Naravno, sledi serija provera koji će potrajati mesecima, dodaje pouzdani dnevnik Haarec. Prenosi i izjavu izraelskog Ministarstva odbrane da oko pedeset iskusnih naučnika Biološkog instituta radi po utvrđenom planu, ali je potrebno vreme, a kad dođe trenutak da se nešto saopšti – to će biti učinjeno „redovnim načinom“.

Institut za biološka istraživanja u mestu Nes Ciona osnovale su 1952. naučne jedinice izraelske vojske. Kasnije je postao civilna ustanova, pod nadzorom premijera (Bibi Netanijahu je početkom februara naredio da se posebna pažnja posveti vakcini protiv virusa Covid 19), a i dalje je u bliskoj vezi sa Ministarstvom odbrane.

Skoro istovremeno u Džeruzalem postu izraelski ministar za nauku, tehnologiju i vasionu Ofir Akunis je rekao da će, „ako sve ide po planu“, za nekoliko nedelja u institutu Migal biti spremna vakcina kao odgovor globalnim pretnjama korone. Čen Kac, jedan od stručnjaka ovog centra je objasnio da je obavljen naučni proces, nagoveštavajući da su u Galileji na pragu uspeha i prepuštanja oralne vakcine kliničkim proverama, zatim i proizvodnji.

Rat ne posustaje.