Čerčilova cigara

… dok istovremeno generalna direktorka te organizacije UN postaje Jevrejka, čiji je otac glavni savetnik arapskog kralja Maroka Mohameda VI – nekad je dobrodošao.

Svet zaslužuje i sasvim obične vesti, koje negde obraduju nešto smrtnika ili podsete kako i najznačajniji državnici – sadašnji i bivši – imaju svoje „ljudske slabosti“ ili možda bolje rečeno, jednostavna zadovoljstva.

Nekoliko je zabeleženo i prošlih dana.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ovog meseca proslavio 65. rođendan. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić – kao i mnogi – telefonom mu je poželeo dobro zdravlje i politički uspeh. Predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov je iskoristio lični susret – pregovore dve države u Sočiju o prirodnom gasu – da Putinu učini posebno zadovoljstvo: poklonio mu je azijskog ovčarskog psa. Po opisu stručnjaka, osobine ove veoma cenjene vrste čuvara stada su „preduzimljivost, radoznalost, smirenost, samostalnost i snaga“. Slavljenik se veoma obradovao svom četvrtom psu (odmah je dobio rusko ime Verni), koga dobija od državnika i diplomata. Najpoznatiji među njima je crni labrador Koni, davni poklon – kako beleži Vašington post – ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua. Časopis Psihologija danas čak nalazi da se u rodoslovu ovog vrednog psa sreću i preci, koju su pripadali Leonidu Brežnjevu.

Pominje da se prilikom posete Sočiju Angele Merkel još 2007. sa Putinom u „prilici za fotoreportere“ u sredini slike našao i Koni između domaćina i po izrazu lica uplašene gošće. Nemačka kancelarka – opisao je tada Veniti fer – nije ljubitelj pasa, otkad ju je 1995. jedan ujeo, ali nije zamerila domaćinu, a novinarima je kasnije ispričala da razume „muškost prilikom izbora ljubimca“.

Kad je 2010, kao premijer, Putin sa Bugarskom potpisao sporazum oglasu, od vlade u Sofiji je dobio karakačanskog psa. U Rusiji na „konkursu“ za izbor imena ovog planinskog čuvara pobednik je bio petogodišnji dečak.

Sledeći četvoronožni poklon je došao iz Tokija. Vlada je 2012. Putinu darovala psa rase Akita, u japanskoj tradiciji poznatog kao „čuvara kraljevske vlasti i feudalnog plemstva, zaštitnika porodice, koji lovi crne medvede, nekad i jelene, dok je vlasniku istovremeno i zabavan, ako je dobro dresiran“. Japanci su nameravali da na isti način još jednom obraduju Putina. Kad je prošle godine bio u poseti, ruski zvaničnici su odbili takvu ideju.

Do polovine popušena cigara Vinstona Čerčila, iz vremena dok je bio premijer prodata, je za 12.000 dolara. Na aukciji u Bostonu neimenovani kolekcionar sa Floride je bio najuspešniji: ponudio je najviše i isplatio „istorijski pikavac“, ostatak od deset centimetara cigare, koji je spaslo vojno vazduhoplovno osoblje. Ser Vinston je sa suprugom maja 1947. leteo u Pariz, a Alan Tarner je iz pepeljare izvadio ugašenu cigaru pre sletanja. Zapamćeno je da je 2015. jedan Čerčilov opušak dostigao cenu od 2650 dolara.

Čerčil je – kažu pažljivi istraživači njegovih navika – zavoleo Havana cigare, kad je 1895. godine sedam nedelja proveo na Kubi kao britanski poručnik, zvanično i vojni posmatrač uz španske snage, koje su se borile protiv ustanika za nezavisnost. Istovremeno bio je izveštač lista Dejli grafik.

Nik Ving, urednik časopisa Pušačka scena Ujedinjenog Kraljevstva, našao je da je Vinston „za života“ popušio oko dve stotine hiljada cigara: „U stvari, otprilike od polovine duvan je grickao i žvakao, što je potvrđeno pregledom ogromne pepeljare pored kreveta predsednika vlade u sobi Vrhovne komande iz koje je u Londonu vodio operacije u Drugom svetskom ratu.“

Pamti se, više puta ponavljana Čerčilova izjava: „Moj sveti životni recept je ritual pušenja cigara, takođe i piće, pre, posle, a ako treba i za vreme jela i između obroka. Kad mi neko kaže – mnogo pušite, odgovaram – vi ste ružni, a ja mogu da prestanem.“ Slično se izjašnjavao i o drugom“grehu“: „Sledećeg jutra biću trezan, a vi gospođo i dalje ostajete ružni.“

Ostrvo Sveta Jelena u Južnom Atlantiku je počelo „novo poglavlje u istoriji“, s razlogom se pohvalila Liza Filips, guvernerka ove britanske prekomorske teritorije, pošto je prošlog vikenda četiri hiljade stanovnika dobilo vezu sa „ostatkom sveta“, jednom nedeljno. Avion iz Johanesburga stiže za samo šest sati. Dosad je, kao jedini način za dolazak bilo potrebno nedelju dana plovidbe.

Ovo ostrvo je ušlo u istoriju oktobra 1815. kad je na ovu, i tada britansku prekomorsku teritoriju, u progonstvo doveden Napoleon, gde je 1821. i umro. Imperator je Svetu Jelenu opisao kao mesto na kome „najvećim delom godine ni sunce, ni mesec ne izlaze i ne zalaze, a samo su vetrovi, magla i kiša stalni“. London je platio 380 miliona dolara za izgradnju aerodroma koji medijski cinici sa velike daljine danas nazivaju „najbeskorisnijim na svetu“. Žitelji Svete Jelene su, međutim, radosno odahnuli i proslavili svanuće.

Dobrih vesti ipak se nađe za svakoga.