Četvrti Orbanov pogodak

Poetskim poređenjem obratio se oduševljenim sledbenicima i istovremeno ciničnom opomenom evropskim nezadovoljnicima, dok će nezadovoljni među Mađarima poneti teret „narodne volje“.

Viktor Orban je radosno oglasio osvajanje četvrtog premijerskog mandata za redom i prateći partijski uspeh svog Fidesa, čime je zapravo potvrdio upotrebnu vrednost svog hrišćanskog konzervatizma, patriotskog populizma, nacionalizma i kako mnogi nazivaju, praksu „neslobodne demokratije“.

Sa EU, čijoj porodici pripada, ostaju glavobolje i sporenja (vladavina prava, sloboda medija, migranti) u razumevanju i ispunjavanju obaveza evropskog zajedništva, dok sa Moskvom jača mađarsko razumevanje i solidarnost, uz tople odnose Orbana sa Vladimirom Putinom.

U postizbornom skeniranju Bi-Bi-Si nalazi da je Budimpešta postala „povećano izolovana u EU i NATO“.

Komentator zaključuje: „Ali Viktor Orban zna da nijedna od ovih organizacija nije sklona da ga izopšti; žele (posebno u ovom času) da prikažu Rusiji zapadno jedinstvo. Orbanov novi mandat znači da će on ostati nepredvidiv trnovit plod na njhovoj strani.“

Udružena šestočlana opozicija vođena Peterom Markijem Zaijem je u kampanji naglašeno postavljala pitanje „Orban i Putin ili Evropa i Zapad“.

Tvrdila je da je Fides izveo Mađarsku iz „glavnih evropskih demokratskih tokova, pa i uljudnosti i poštenja“.

Razočaran posle poraza na izborima, za koje su posmatrači govorili da su „prva prava prilika da se obori Orban“, Marki Zai priznaje: „Ne krijem da sam tužan i razočaran, ali moramo da se čvrsto držimo za ruke“, dodajući optužbu da je „Fides vodio kampanju mržnje i laži“.

U završnici kampanje, pretičući sve druge predizborne rasprave, pitanje rusko – ukrajinskog rata je izbilo kao glavna tema, Mađarska se, naime, praktično ograničila samo na potpisivanje zapadnih sankcija Moskvi i deklarativnu osudu invazije.

Preko granice je propustla skoro pola miliona ukrajinskih izbeglica, ali je odbila da preko nje Kijevu ide oružje, često oštro napadajući predsednika Zelenskog, a sa Rusijom je bez dvoumljenja nastavila naftno-gasne sporazume.

Predsednik vlade, dosadašnji i budući kaže: „Bez uvoza ruske energije mađarska privreda bi bila osakaćena. Opozicija je izgubila razum. Oni bi ušli u krvavi rat, a mi to ne možemo da dozvolimo. Nijedan Mađar ne sme da bude uhvaćen između ukrajinskog nakovnja i ruskog čekića.“

Upitan o bliskosti sa Vladimirom Putinom (imali su dvanaest susreta, sabrao je Gardijan), pošto je odnose sa Rusijom opisao kao „fer i uravnotežene“, Orban je odgovorio Rojtersu: „Pošto ruski predsednik nije učesnik ovih mađarskih izbora, srećom ne moram danas da se bavim tim pitanjem.“

Vladina mašinerija javnih glasila upućuje na Orbanovu ulogu mesijanskog čuvara mira i bezbednosti, koji uspeva da izbegne direktno konfrontiranje sa Moskvom i što je najvažnije da sačuva domaći napredak i zaštiti „normalan život“, pored ostalog ograničenjem cena osnovnih proizvoda.

Prvobitni dnevni red izborne utakmice, prilagođavanje zakona, inflacija, pad vrednosti forinte, kontrola vlasti nad sudstvom, medijima, akademskim ustanovama, korupcija i kako su ljutiti kritičari formulisali, „stvaranje domaćih oligarha, elite bogatih pod patronatom“ dobrim delom su ostale „na čekanju“.

U novom parlamentu Fides će imati dvotrećinsku većinu, što znači dalje „odrešene ruke“ Viktora Orbana, kao i prethodnih dvanaest godina, neretko opisivanih kao doba autokraije.

Razočaran posle poraza na izborima, za koje su posmatrači govorili da su „prva prava prilika da se obori Orban“, Marki Zai priznaje: „Ne krijem da sam tužan i razočaran, ali moramo da se čvrsto držimo za ruke“, dodajući optužbu da je „Fides vodio kampanju mržnje i laži“.

Viktor Orban (59) se pojavio na političkoj sceni kao 26-godišnji mladić, razbarušene kose i neuredne brade, ali kao odličan govornik, koji je brzo sticao popularnost, propovedajući da je posle pada komunizma za Mađarsku i druge, EU „naša budućnost“.

Tri decenije kasnije u takvom svetlu se teško prepoznaje.