Crni turban predsednika

Izbori su prošli uz najmanju izlaznost od revolucije 1979, po agencijskim vestima sa svega 49 odsto odziva građana (u Teheranu samo 26) i 3,7 miliona nevažećih i belih listića, što se među analitičarima tumači „apatijom i iscrpljenošću birača ekonomskom nemaštinom i strogošću režima prema izražvanju nezadovoljstva“, ponešto i bojkotom.

Poređenja radi, pre četiri godine na predsedničkim izborima – kad je pobednik bio sada odlazeći šef države Hasan Rohani – odziv je bio oko 74 odsto.

„Pobeda Raisija znači da su sve poluge vlasti sada čvrsto u rukama konzervativaca, čime se okončava nimalo lak dualizam prošlih osam godina, kad se umereni predsednik Rohani našao u sukobu sa snagama Islamske revolucionarne garde i konzervativnih verskih vođa“, ukazuje komentator nedeljnika Obzerver.

Podseća istovremeno i da su sada „svi ugledni reformisti bili još u postupku prijavljivanja za kandidate diskvalifikovani od dvanaest članova moćnog Saveta čuvara islamske ustavnosti, koje imenuju vrhovni vođa i medžlis (parlament)“.

List prenosi glasnu ispovest ministra spoljnih poslova Džavada Zarifa, koji se lično uzdržao od kandidatske utakmice („verovatno znajući da će ga službe bezbednosti sprečiti“): „Mnogi od nas bili smo iznenađeni i razočarani, ali konačno Ebrahim Raisi je predsednik svih Iranaca.“ Ali, odmah i dodaje da „apatija naroda jeste problem“:

„Potrebno nam je da budemo pažljivi i da na trezven način, bez svaljivanja krivice jedni na druge, pogledamo zašto narod nije izašao na glasanje u onolikom broju, koji smo očekivali.“

Oko šest stotina kandidata se prijavilo za predsedničku trku – koji su se nadali da će im biti odobreno učešće – među njima četrdeset žena, a samo sedmorica su dobila blagoslov Saveta čuvara, da bi se trojica potom povukla. Britanski Ekonomist je zabeležio reči jednog od učesnika predtakmičnja da je „vladajući kler udružio sunce, mesec i nebesa da određeni čovek bude predsednik“.

Bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad, jedan od „precrtanih“, poručio je da neće ni izaći na glasanje: „Ne želim da uzmem bilo kakvog učešća u ovom grehu.“

Mnogi eksperti rezultat iranskih predsedničkih izbora vide i kao jedan od „proizvoda“ Donalda Trampa: njegove kampanje maksimalnog pritiska na Teheran, koji se – kako smatra Si-En-En – „držao odredaba nuklearnog sporazuma sve dok se Amerika iz njega nije povukla“.

Nagađa se da će se Iran – a nije sasvim nemoguće, pa i pre avgusta – vratiti međunarodnom sporazumu nuklearne kontrole, ali ne i bližim vezama sa Zapadom, da bi istovremeno jačao odnose sa Rusijom i Kinom.

Predsednik Vladimir Putin, uostalom, bio od jedan od prvih lidera iz sveta, koji je čestitao Ebrahimu Raisiju „nadajući se daljem razvoju konstruktivne bilateralne saradnje u različitim oblastima, u interesu dve zemlje“, zabeležile su RIA novosti.

Izabrani predsednik Raisi je, uz zahvalnost iranskom narodu, obećao da će smanjiti nezaposlenost i raditi na ukidanju američkih sankcija koje pogađaju „obične ljude“, naravno i na suzbijanju siromaštva, korupcije i svih vrsta diskriminacije.

Poznavaoci striktnog islamskog puritanizma, međutim, ubuduće predviđaju još strožiju kontrolu društvenih aktivnosti, manje javne slobode za žene i mogućnosti njihovog zapošljavanja, kao i ograničenja za nezavisne medije.

Zaštitnica ljudskih prava Agnes Kalamard, sa čela organizacije Amnesti internešenel, sa gorčinom priziva prošlost: „To što je Ebrahim Raisi napredovao do dužnosti predsednika, umesto da je bio podvrgnut istrazi za zločine protiv čovečnosti, ubistva i mučenja je grubi podsetnik na vladavinu nekažnjivosti u Iranu.“

Upamćen je, naime, kao istaknuti član „komisije smrti“, koja je smaknućem hiljada ljudi delila revolucionarnu pravdu, posle uklanjanja šaha Reze Pahlavija. Sopstvenu ulogu, više puta, pa još i prošle godine, Raisi je objašnjavao da je samo „radio po uputstvima osnivača republike ajatolaha Homeinija“.

Kasra Nadži, iranski novinar koji je dugo radio u domovini, a sada je cenjeni tunač prilika u Teheranu u Bi-Bi-Siju, Ekonomistu, Gardijanu i Los Anđeles tajmsu piše:

„Izbori su bili projektovani da utru put pobedi gospodina Raisija. To je pogodilo veliki broj Iranaca, koji su već izloženi sve težim životnim uslovima, ugroženi američkim sankcijama, ali takođe i lošim domaćim upravljanjem. Rezultat izbora neće smanjiti njihovu zabrinutost, možda će čak voditi većoj nestabilnosti. U prošlih nekoliko godina bili smo svedoci najmanje dva talasa nacionalnih protesta, sa stotinama, neki kažu i hiljadama ubijenih. Sa Raisijem kao predsednikom, pripadnici čvrste ruke će preuzeti sve centre moći, izvršne, kao i zakonodavne i pravosudne. Iran će biti zatvorenije društvo, a građanske slobode ograničenije više nego i dosad. Režim će gledati prema Kini da pomogne ekonomiji da izađe iz duboke krize. Biće više tenzije sa Zapadom.“

Ebrahim Raisi na glavi nosi crni turban, znamenje koje – po tradiciji šiitskog islama – ukazuje da je potomak proroka Muhameda.

Da li je to dovoljno za ovozemaljske potrebe?