Crveni tepih na Temzi

„Ono što Tramp želi je divljenje, veličanstveni bljesak protokola i da je on neprekidno u centru pažnje“, objasnio je i Tomas Rajt, direktor Centra za odnose Amerike i Evrope u Brukings institutu iz Vašingtona, zaključujući da predsednik SAD „tako shvata globalnu diplomatiju“.

Gardijan je čak napisao da će britanski kraljevski rod zapravo „poslužiti kao posebna dopuna predizbornim oglasima Tramove kampanje za ponovni izbor 2020“.

S druge strane, kako je najavljeno američka strana nije formalno zatražila da se predsednik Tramp obrati britanskom parlamentu, a da je to učinila – navodi Vašington post – predsednik Donjeg doma DŽon Berkou je nagovestio da bi odgovor bio – ne.

Izveštač uz to dodaje da se građani Londona protive Trampovim pogledima na Evropu, NATO, trgovinske veze, ljudska prava, klimatske promene, dok odnosi dve zemlje poslednjih godina – nalaze analitičari – pokazuju razlike u pristupu nizu „posebno vrućih tema“ u svetu, koje se ni ovom prilikom neće otkloniti.

„Mnogi političari sa sagovornicima izbegavaju osetljive teme u trenucima posebnog političkog stresa“, pominju iskusni znalci, izvesno imajući ovom prilikom u vidu tekuća londonska iskušenja. Pritom, nagađaju da Trampovo ponašanje „upravo može da produbi njegovu pojačanu nepopularnost u Britaniji, kakvu je pokazao uoči dolaska, potvrđujući svoju reputaciju da deluje nepredvidivo i rušilačkim uticajem“.

Poštovanje diplomatske prefinjenosti nikad nije bio Trampov stil, primećuje Si-En-En i nalazi da predsednikove opaske naglašavaju izazov, kojim ova poseta proverava „specijalne odnose“ SAD i Velike Britanije.

U kaleidoskopu koji je u dolasku pratio američkog predsednika ređale su se slike koje su ne previše učtivo doticale Bakingemsku palatu (koja mu je pružila carsko gostoprimstvo), lekcije i saveti politici Ujedinjenog kraljevstva, pa i – moglo bi se reći – gotovo nepristojne ocene javnih ličnosti koje nisu po ukusu predsednika, kao istovremeno i, neprikladne trenutku, pohvale drugima, koje su u javnosti primane kao „neprihvatljivo mešanje u našu demokratiju“.

„Ličnu grešku“ predsednik SAD je zaradio nazivajući – u intervjuu listu San pred put u London – vojvotkinju od Saseksa Megan Markl, suprugu princa Harija, rođenu inače u Kaliforoniji, „zlom“ ili „odvratnom“, kao naknadni odgovor na njeno mišljenje iz vremena američke predsedničke kampanje 2016. da je Donald Tramp – ženomrzac. Sada je, u poslednji čas, predsednik demantovao samog sebe (uprkos postojanja tonskog zapisa o tome šta je rekao).

Tramp je unapred, iz sveg srca „toplo glasao“ za Borisa DŽonsona kao budućeg konzervativnog premijera NJenog veličanstva, koji će „sjajno obavljati posao“. Ali, nije štedeo ni na pohvalama Najdželu Faražu, koga „veoma voli kao snažnu osobu“. Savetuje da vođu evroskepetične Bregzit partije i pretnju Konzervativnoj stranci, prema rezultatu na izborima za Evropski parlament, treba prigrliti i pored odmetništva.

Opozicionog laburističkog lidera DŽermija Korbina – međutim – predsednik SAD bi „voleo da upozna pre nego što bi sa njim delio američke obaveštajne podatke“. Prozvani Korbin je uzvratio da je Trampov pokušaj da odluči ko će biti sledeći britanski predsednik vlade nedozvoljeno mešanje u unutrašnje stvari na Ostrvu: „Neće to uraditi šef Bele kuće, učiniće to narod na izborima.“

Najnemilosrdnije je ipak crveni tepih prostrt Donaldu Trampu izmakao gradonačelnik Londona Sadik Aman Kan. U kolumni u Observeru ogorčeno je gosta u državnoj poseti Britaniji (tek treći predsednik SAD otkad je kraljica Elizabeta na prestolu) predstavi kao jedan od preispoljnih primera rastuće globalne pretnje, poredeći Trampov jezik sa „fašistima dvadesetog veka“. Kan i detaljnije obrazlaže: „Krajnja desnica je u porastu širom sveta, ugrožavajući naša teško stečena prava, slobodu i vrednosti, koje su oblikovale liberalna, demokratska društva tokom više od poslednjih sedamdeset godina.

Viktor Orban u Mađarskoj, Mateo Salvini u Italiji, Marina le Pen i Francuskoj i Najdžel Faraž ovde u Britaniji, koriste iste razbijačke reči da pridobiju naklonost i uticaj na mestima, gde je to bilo nezamislivo samo pre nekoliko godina“.

Predsednik je uzvratio gradonačelniku da je „nepopravivi gubitnik koji bi trebalo da se usredsredi na kriminal u Londonu“. Pred sletanje Tramp je pravniku po struci Kanu, laburisti po političkom opredeljenju, koji dolazi iz pakistanske porodice, a rođen je u južnom Londonu, poručio (u pokušaju da se ruga obojici) da ga podseća na vrlo glupog i nesposobnog njujorškog čelnika grada Bila de Blasija (spremnog da se u Demokratskoj partiji bori za predsedničku kandidaturu na izborima u Americi 2020).

Pobornici osećanja blaženstva posetu prate najpre kao omaž iskrcavanju na obalu Normandije, konvoju koji je zaplovio iz Britanije pre sedamdeset pet godina u pobedničkom udaru na (Hitlerov) fašizam i uspomenu na savezništvo iz onog doba, čiji se eho naglašeno čuo u zdravicama kraljice i predsednika.