Darovi Nila

Menjaju se potrebe i umeća kako potrošiti i rasporediti 3,1 miliona litara vode koje proteknu svake sekunde. Najmanje devedeset, čak do 98 procenata slatke vode, osamdesetak miliona Egipćana dobija iz Nila, a od pamtiveka plodnu zemlju donosila je i za sobom ostavljala sveta reka, kad se posle sezone plavljenja – kojom je određivan kalendar – povuče. I drevni poreznici su razrezivali dažbine po tome do kog je stepenika u kamenu Nilometra, neprikosnovenog zvaničnog bunara spojenog sa rekom, dolazila voda.

Prema proračunima, postavljenim na internetu, potrebe Egipta će do 2017. biti 86 milijardi kubika vode, što je razumljivo kad se svake dvadeset tri sekunde rađa jedna beba, a to je 1,3 miliona novih stanovnika godišnje. Do 2050. zemlja će imati 160 miliona građana, uz sve višedecenijsko zalaganje predsednika Mubaraka za manje porodice.

Novija vremena uspostavila su još i danas važeća pravila korišćenja vodostanja. Britanska kolonijalna uprava dodelila je Egiptu i Sudanu (tada jedinstvenom posedu Imperije) pravo na 75 procenata vode Nila, a afričkim državama uzvodno ništa.

Sadašnje potrebe svih, i dobitnika i gubitnika neizmerno su veće. Hidroenergetski i zahtevi za hranom (u Egiptu trećina žitelja su felasi, tradicionalno vredno seljaštvo koje živi od zemlje, a poljoprivreda upotrebljava 85 odsto ukupno raspoložive vode) već „cede“ Nil skoro do poslednje kapi.

Otud i duge nesuglasice devet država nilskog basena: „nasledno su privilegovane dve“, smatraju ostali, Etiopija i južniji nezadovoljnici, i uz to uporno tvrde da „Egipat, zbog loše izvedenih brana gubi petinu svoje vode, što je više nego što gornji tok trži da mu se odobri“.

Rašid Mohamed Rašid, ministar trgovine i industrije prihvata da je „najozbiljniji problem Egipta upravljanje i čuvanje voda“, jer sve više ljudi za preživljavanje zavisi od stalno iste, propisane količine. Profesor Dia el Din Ahmed Kusi objašnjava: „Samo pre dve stotine godina stanovništvo je brojalo 2,5 miliona i svakom je pripadalo dvadeset hiljada kubnih metara vode. Sada je to palo na sedam stotina… a problem će biti sve veći.“

U Kairu zvaničnici odbijaju da „voda može da potpali i ratnu varnicu“, ali – kako piše Al ahram – i „kategorično se protive svakom sporazumu, koji bi Egiptu umanjio korišćenje Nila“. Šef diplomatije Ahmed Abdul Gejt smiruje političke talase izjavom: „Ne tražimo rat i neće ga biti.“

Jednom je – 1985 – kao ondašnji ministar, kasniji generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Butros Butros Gali, pominjući čitav Bliski istok rekao da će se „sledeći rat voditi zbog vode, a ne politike“.

Zadovoljenje svojih neposrednih poraslih potreba za energijom Egipat je upravo oglasio saopštenjem da je spreman plan pomoći vernom Nilu: prva nuklearna elektrana 2019, a – kako u izjavi državnoj agenciji MENA kaže ministar Hasan Junis – „dalje tri predviđaju se do 2025. godine, uz trošak od od 1,6 milijardi dolara“.

Kao prilog drugih zemaljskih dobiti, mimo Nila, kao nebeskog dara, Egipat – prema izjavi ministra finansija Jusufa Butrosa Galija – od 2011. finansijske godine, čiji se početak računa od prvog jula, očekuje ekonomski rast od sedam procenata, dok je sadašnji sveden na pet do šest, otkad je svetom zavladala opšta kriza. Sumornija su, istina, predviđanja raštrkane opozicije, koja upire prst u siromaštvo i politička ograničenja.

U stvarnosti, značajno je olakšanje, što državnu kasu posebno pune takse za prolaz Sueckim kanalom (u prvih deset meseci ove godine skoro četiri milijarde dolara) i bogomdani turisti, pošto se 2011. očekuje da šesnaest miliona gostiju ostave četrnaest milijardi dolara.

Sa luksuznog četvorospratnog broda, koji su od 1962. zamenili romantične parne lađe, jednog od dve stotine koji plove između Asuana i Luksora, posmatram kako istovremeno promiče i smireni faraonski, sa svojim hramovima i nezamenljivim dolapima, i bučni elektronski Egipat dvadeset prvog veka, potvrđujući boljim znalcima ili otkrivajući manje upućenim koliko je misirska zemlja istinski dar Nila u kojoj su se smenjivale civilizacije, od kojih je svaka i te kako doticala i istoriju dobrog dela ostalog sveta.

U mitologiji, Hapi je bog Nila. Prikazivan je kao čovek sa grudima žene i upadljivim stomakom, kao znak plodnosti, i papirusom i cvetom lotosa u rukama. Nekad je u poretku bogova stavljan i iznad boga Sunca Ra.

Mnoga su lica Egipta.