Mohamed el Baradej, poštovan i obasut svekolikim priznanjima ponosnog režima i verne štampe, „nacionalni heroj“ dok je bio daleko, predsednik Hosni Mubarak ga je počastvovao i najvišim odlikovanjem Egipta Medaljom Nila, pošto se vratio kući za vlast nije više tako dobrodošao.

Sada ga najrevnosniji uvodničari zvaničnih medija čak nazivaju „huljom, možda američkim ili iranskim agentom“.

Izbori za predsednika republike su tek kroz godinu dana, a i ne zna se da li će se sadašnji šef države posle tri decenije vlasti i pet mandata opet kandidovati, kao ni da li će mu El Baradej zaista „baciti rukavicu“, a 2010. već pokazuje predznake kampanje ili bar nagoveštava vruću trku, sa još nepoznatim učesnicima.

Ostali se manje pominju.

Među mnogim Egipćanima raste uverenje da je spasitelj koga priželjkuju, upravo posle dvanaest godina umirovljeni direktor Međunarodne agencije UN za atomsku energiju i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2005. Mohamed el Baradej se nikad nije bavio politikom i jedino davno domaće službovanje 67-godišnjeg pravnika bilo je u Ministarstvu spoljnih poslova, pre nego što je i napredovao kao svetski činovnik i postao vrhovni nuklearni nadzornik. Dugo udaljen od „virusa Nila“, korupcije i iskorišćavanja vlasti, čini se najbolja mu je preporuka za predsedničku utakmicu, za koju ne žuri da se sam prijavi. Neki analitičari smatraju – „stidljivo“, što tumače da se radi o čoveku sasvim neobičnom za egipatske političke standarde..

Umesto da uživa u blagodatima izdašne UN penzije, ne libi se da glasno nabraja grehe kairskog vladajućeg sistema. Napominjući da „ne ističe nominaciju, već samo govori o sudbini nacije i budućnosti naših sinova“, El Baradej govori o faraonskoj vlasti, a agencija AP citira „konačni cilj je otvaranje puta demokratskim reformama“, nasuprot sadašnjem siromaštvu, raširenoj nepismenosti, ekonomskom truljenju, socijalnim napetostima između muslimana i hrišćana, dok se „narod oseća uvređenim od strane režima koji sprečava njihova politička prava“. Dugogodišnji svetski nuklearni supervizor tročasovnim intervjuom nezavisnoj egipatskoj satelitskoj TV stanici želeo je da se predstavi zemljacima, u ovom času još kao filantrop, podstaknut dubokim jazom između bogatih i siromašnih i saznanjem o raširenoj korupciji: „Iza mene ne stoji ni vlada, ni armija. Moje ideje su pravda i sloboda. Ako je to nešto što plaši režim, onda je problem u Egiptu dublji nego što smo u početku mislili.“

Egipćani su željni reformi, pa vide značajan oslonac u atomisti El Baradeju. Najvećom i najznačajnijom arapskom zemljom, zapaža nedeljnik Ekonomist, zapravo već pola veka vlada jedna partija, pod trojicom lidera, a sadašnji Hosni Mubarak „oblakom prašine guši demokratiju u okruženju trome politike i mnogih socijalnih bolesti“.

Upućeni analitičari – pitijski ili cinično – smatraju da se „Egipat nalazi u demokratski procesima, ali teško da je to demokratija“.

Pitanje je da li će Muhamed Hosni Said Mubarak, koji je zašao u devetu deceniju života još jednom, i 2011. tražiti i šestu pobedu ili sina Gamala – operativca vodeće partije – priprema kao dinastičkog naslednika, koji će ga zameniti. Postojeći član 76. Ustava je zaštitna mera prema pojavi nepredviđenih lica. Kandidat na predsedničkim izborima mora da je bar godinu dana na čelu stranke, koja je pet godina u parlamentu. Nezavisnim interesentima potrebno je najmanje 250 potpisa izabranih zvaničnika nacionalnih institucija (u praksi takvi su obično bliski Nacionalnoj demokratskoj partiji koja je na vlasti.

El Baradej takve norme ne ispunjava u postojećem sistemu. Uostalom, poručio je – i pre povratka iz sveta – da će ući u politički život „samo ako se stvore uslovi za slobodne izbore, uz nadzor međunarodnih posmatrača“. Nije objasnio kako će lobirati za demokratske promene.

Kad je na glasanju za šefa države 2005. prvi put uveden listić sa više kandidata, Ajman Nur zaostao je za pobednikom Mubarakom, ali je ubrzo optužen sa je falsifikovao potpise podrške, neophodne da uopšte učestvuje na izborima. Osuđen je na pet godina zatvora. Pomilovan je pre godinu dana.

Posebno revnosni čuvari političke scene optužuju povratnika da „malo zna o Egiptu, posle decenija provedenih u svetu i rada u UN: „On nije ni Lenjin, koji se vraća u Rusiju posle revolucije, ni Mandela koji izlazi iz zatvora“.

Simereniji na Nilu pomišljaju da je upravo Mohamed el Baradej pogodan za egipatskog mesiju 2011.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari