Doručak u porodici

Utemeljitelj duhovnog sabranja je američka fondacija Bratstvo ili Družina, poznatija po imenu Porodica, a začela se još 1935. kao „sociološka inovacija“ metodističkog sveštenika Abrahama Vereidea, useljenika iz Norveške. Počeci još stariji, zapamćeni su kao akcija protivljenja Ruzveltovom Nju dilu i praktičan korak pokreta za pomoć nezaposlenim Skandinavcima. U 1916. sakupljana je i popravljana bačena odeća (i nameštaj), a onda su u obnovljenom stanju prodavani, pretvarani u plate radnika.

To je prošlost.

Od 1953. molitveni doručak je hodočašće na koje je od Dvajta Ajzenhauera do Baraka Obame bar jednom došao svaki predsednik SAD, pored raznolike društvene i poslovne elite i sasvim običnih učesnika iz Amerike i, ove godine, iz još 140 država.

Direktor Porodice Daglas Kou odavno je objasnio da je želja za tajanstvenošću „poštovanje biblijskog uputstva da se dobra dela ne oglašavaju na sva zvona“, a i praktičnom potrebom „kako bi organizacija mogla da obavlja diplomatski osetljive misije, bez privlačenja javne pažnje“.

Fondacija nema svoj portal, a arhive su joj nedostupne – sem za posebno probrane istraživače. Sa zainteresovanima se pažljivo neguju nevidljivi kanali komunikacije, uz blještavo odstupanje jednom godišnje.

Komentatorka Liza Miler je napisala da je ovakva „privrženost Hristu prihvatljiva“, ali pisac knjige „Tajni fundamentalizam u srcu američke moći“ Džef Šarlet upozorava na naglašenu „fetišizaciju moći“ i osuđuje „probrani elitizam“ u takvom misionarstvu; Autor kritikuje uticaj Družine na spoljnu politiku Sjedinjenih Država, podvlačeći da stvaranje veza između stranih diktatora i američkih političara, liferanata oružja i industrijskih moćnika olakšavaju vojnu pomoć represivnim režimima.

Daglas Kou je jednom objasnio: „Ja nikad diktatore ne zovem. Oni dolaze meni. Činim ono što i Hristos – nikome ne okrećem leđa. Znate da je Biblija puna masovnih ubica.“

Sociolog Majkl Linzi jednostavno nalazi da Porodica „ima odnose sa skoro svim liderima u svetu – dobrim i lošim – a nema mnogo organizacija, koje to mogu da istaknu“. Na molitvenom doručku 1990. predsednik Džordž W. Buš je pohvalio Koua za, kako je opisao, „tihu, ne bih rekao tajnu diplomatiju“.

Tvrdi se – recimo – da je u mnogim prilikama Družina bila „igrač iza scene i u kempdejvidskom mirovnog sporazumu egipatskog predsednika Anvara Sadata i izraelskog premijera Menahema Begina 1978“. List Los Anđeles tajms navodi da je pedantno istraživanje dokumentacija pokazalo da je ćutljiva ustanova imala „izuzetan uticaj na spoljnu politiku SAD tokom svih prošlih osam decenija“.

Ustaljeni je običaj da pozivnice i molitveni doručak priprema komitet sastavljen od 24 člana Kongresa, demokrata i republikanaca, a na mestu predsedavajućeg se svake godine smenjuju izabranik Senata i Predstavničkog doma. Američki predsednik stiže jedan sat pre doručka – kako stoji u enciklopedijskim priručnicima – i „sreće se sa osam do deset šefova država, uglavnom manjih nacija i drugim gostima, po izboru Porodice“. Detaljniji opis otkriva prethodni postupak: Kou ili neko od njegovih saradnika bi ranije pozvao nadležne u Beloj kući i poručio – „taj i taj bi želeo da izmeni par reči sa predsednikom SAD, pa šta mislite, može nešto da se aranžira“. Upućeni tvrde da je u tom „prosejavanju“ Stejt department potpuno zaobiđen. Daglas Kou, istovremeno, uverava da njegova organizacija ne pomaže stranim zvaničnicima da dođu do američkih funkcionera: „Nikad ne preuzimamo obavezu, niti ćemo to ikad činiti, za specijalne sastanke sa predsednikom, potpredsednikom ili državnim sekretarom.“

Premijer Srbije Ivica Dačić je – po praćenju medija – na doručak redovno pozivan od 2010 (otkad mu je ukinuta ranija zabrana ulaska u Sjedinjene Države), pa je tako i 2014. Agencije pominju i druge naše putnike, među kojima su (ne prvi put) lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i supruga, predsednik poslaničke grupe SNS Zoran Babić, beogradski advokat Zdenko Tomanović i neizbežni princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom.

Mediji dopunjuju sliku: zamišljen kao forum za političke, društvene i poslovne elite, ova ujedinjujuća manifestacija je prilika da se stvore i učvrste prijateljstva čelnih ljudi širom sveta. Kako Doručak traje više dana, pored centralnog događaja učesnici imaju priliku da prisustvuju i pratećim, poput međunarodnog ručka, završne večere i tematskih skupova i banketa.

Srpski sajt BN podseća zainteresovane da zvanicama „samo jednom troškove puta plaća domaćin, dok je svaki sledeći dolazak o sopstvenom trošku“.