Duh iz boce

Predsednici vlada Mađarske Viktor Orban i Izraela Benjamin Netanijahu upravo su prošli kroz jednu takvu partiju. Otrovni izazov iz Budimpešte i ljutiti protivudar Jerusalima i jevrejske javnosti u svetu, premijeri i revnosni saradnici su razblažili, kako bi se polovinom meseca mirno sastali, „kao da se ništa nije ni dogodilo“ propratio je cinični komentator. Prva, posle više godina, poseta Netanijahua Budimpešti najavljena je za 18. jul. Sledećeg dana pridružiće im se lideri Češke, Slovačke i Poljske.

Ne sasvim uverljivo objašnjenje mađarskog ministra spoljnih poslova povodom „zahuktale uvodne bure“, Izrael je odlučio da prihvati kao dovoljno delotvornu diplomatsku „pilulu za smirenje“, pa je „sve zaboravljeno“ – kako je napisao list Tajms of Izrael – što je među posmatračima ipak ostavilo gorak ukus.

Naime, pre desetak dana na zboru vladajuće partije Fides, premijer Viktor Orban je govorio o dva lica Mikloša Hortija, regenta Kraljevine Mađarske od 1920. do 1944, vladara upamćenog po vremenu u kome je u njegovom zajedništvu sa nacizmom – tokom Drugog svetskog rata – živote izgubilo više od pola miliona mađarskih Jevreja, predatih Hitleru ili lokalno pogubljenih:

„Za činjenicu da nas istorija nije pokopala posle Prvog svetskog rata (raspad austrougarske imperije i odredbe Trianonskog ugovora, B. E.) treba zahvaliti mnogim izvanrednim državnicima, poput regenta Mikloša Hortija. To ne može da se pobije pominjanjem nesrećne uloge Mađarske za vreme Drugog svetskog rata.“

Ovo je, razumljivo, bilo sasvim dovoljno za baražni protivudar iz Jerusalima. Ugledni dnevnik Haarec se odmah potrudio da objasni čitaocima: „Orbanove opaske su deo nacionalističke i rasističke kampanje, koju vodi pred izbore 2018, kako bi sprečio birače iz svoje partije da odu ekstremno desničarskoj stranci Jobik.“

Jad vašem, memorijalni centar sećanja na Holokaust, precizno je podsetio na istoriju: „Horti je vodio antisemitsku politiku, godinama je donosio zakone protiv Jevreja, bio saveznik Adolfa Hitlera, sarađujući sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Od 1942. do 1943. se odupirao nemačkom pritisku da stavi sve Jevreje u geto i da ih deportuje u koncentracione logore za uništenje. Ali, posle nemačkog preuzimanja Mađarske 1944. Horti je postavio poslušnu vladu lutaka, pokornu nacistima, dajući joj odrešene ruke da deluje protiv Jevreja. Kao rezultat, pola miliona Jevreja otpremljeni su u logore, a većina je ubijena u Aušvicu.“

Sa malom zadrškom – četiri dana posle „pouke“ Viktora Orbana – izraelski ambasador u Budimpešti Josi Amrani izdao je saopštenje za javnost, ukazujući da su reči premijera Mađarske „veoma uznemirujuće, a saradnja Hortijevog režima sa nacistima ne sme da bude zaboravljena, kao ni rasistički zakoni uvedeni u to vreme“. Horti je antijevrejske propise, nabrojala je agencija JTA, potpisivao još 1920, zatim i 1938. i 1939. godine,

„Šta god da je sada razlog ili mogući nacionalni cilj, nema opravdanja za takve izjave“, zaključio je Amrani, ispitujući istovremeno – kako je rečeno u Jerusalimu – diplomatskim kanalima kakva je sudbina skore Netanijahuove posete, prve posle 2009.

Konačno su u ovom javno-tajnom nadigravanju ambasador Amrani i šef diplomatije Peter Sijarto razgovarali telefonom, „kako bi se stavila tačka“. Ministar je potom javno poručio da je ambasadoru jasno rekao da mađarska vlada ima nultu toleranciju za bilo koju vrsti antisemitizma.

Iz Jerusalima je uzvraćeno pažljivim odgovorom: „Izrael veruje da je izjava mađarskog ministra spoljnih poslova važno razjašnjenje, a mi ćemo se uvek sećati 564.000 naše braće i sestara iz iz jevrejske zajednice u Mađarskoj, ubijenih u holokaustu“.

Ima istoričara, poput pokojnog Rafaela Pataija, koji su verovali da je Mikloš Horti bio zainteresovan da „sačuva samo mađarsku jevrejsku finansijsku elitu“.

Političar, ministar Sijarto, uz Hortijev neuspeh da zaštiti jevrejsko stanovništvo za vreme rata i antisemitske zakone, upravo je ukazao na „ozbiljnost istorijskih stranputica koje ne mogu biti umanjene“.

Vlada u Budimpešti je na svom sajtu postavila i detaljnije poglede o aktivnostima Mikloša Hortija, koja – po ministru spoljnih poslova – „shodno činjenicama sadrže i pozitivne i ekstremno negativne periode, uključujući i istorijski greh“.

U međuvremenu su jevrejske organizacije – ne čekajući ishod političkog nadigravanja – širom sveta, pre svega u Izraelu, ali i u Americi i Mađarskoj žestoko osuđivale „bilo koji pokušaj rehabilitacije ratnog vođe Hortija, antisemite i saučesnika u ubistvima“.

Horti je pred kraj Drugog svetskog rata, kako su sovjetske trupe prilazile mađarskoj granici, pokušao da napravi primirje sa pobednicima i da napusti fašističku Osovinu, koje se dotad držao, ali su ga Nemci sprečili i pod stražom odveli i držali u Bavrskoj, gde je na kraju dospeo pod nadzor američkih trupa, pa i na suđenje u Nirnbergu, ali je izveden kao – svedok. Konačno se obreo u Portugalu, gde je u Estorilu 1957. umro u 88. godini. U Mađarskoj je – uz počasti i proteste – ponovo sahranjen 1993, u rodnom Kenderešu.

Izbeglicu u Portugalu, bez prebijene pare, admirala Mikloša Hortija su pomagala i izdržavala četvorica prijatelja. Dvojica od njih su bili Jevreji.