Egipatska laboratorija

Kairu je prirodno pripadalo pravo na mesto generalnog sekretara Arapske lige od njenog nastanka 1945. Upravo okončano psihološko odmeravanje oko tog mesta ukazuje da se ranija zakonitost potvrđuje. Diplomatski ili politički test bilo je prvobitno pominjanje imena za naslednika Amr Muse, koji se povlači sa dužnosti, pošto se sprema da izađe na izbore za predsednika Egipta. Već i pomisao na Al Fikija, bliskog Mubaraku, podstakla je mali Katar da mimo ustaljenih običaja ponudi svog čoveka. Kairo je na vreme prizvao politički razum. Ministri spoljnih poslova Lige jednoglasno su izabrali Egipćanina – Nabila al Arabija, koji je samo pre tri meseca stupio na mesto šefa egipatske diplomatije.

Objašnjenje brzometne prekomande je jednostavno. „Za rekordno kratko vreme Al Arabi, sedamdesetšestogodišnji veteran, preoblikovao je spoljnu politiku svoje zemlje, pa očekujem da udahne novi dah i međuarapskim odnosima“, smatra Hasan Ahmed, profesor političkih studija Univerziteta Sueckog kanala. Njegov kolega iz Indije M. K. Badrakumar je istog mišljenja, ali i uz nemilosrdno podsećanje: „Jasno je da Egipat traži da obnovi svoj regionalni uticaj kapitulantski napušten kad je postao pudlica SAD i kolaboracionista Izraela, posle mirovnog sporazuma 1979.“

Na političkoj vagi pre svega otud se odmeravaju budući pristup i egipatsko ponašanje prema Izraelu i Americi. „Ključni saveznik“ ove dve zemlje u vrtlogu Bliskog istoka, kako ga vide komentatori, Hosni Mubarak se u sopstvenom narodu posebno teško optužuje za „podaničko ponašanje i poslušničko vladanje, uz izvlačenje neizmerne lične koristi“.

List Džeruzalem post čak nabraja mnoga iskušenja kroz koja su od 1979. prošli i preživeli odnosi, koja su uglavnom činili izraelski vojnički opasno dozirani poduhvati, kraće ili duže kaznene ekspedicije, na prostorima arapskih zemalja. „Mubarak je imao svoju politiku i ne mislim da treba da je sledimo“, poručuje Amr Musa.

Još prvih dana protesta na trgu Tahrir, epicentru pobune, ozbiljni telavivski dnevnik Haarec je u naslovu prorokovao postmubarkovski scenario: „Bez Egipta, Izrael će biti ostavljen bez prijatelja na Bliskom istoku“. Rasplet ne poriče postavljanje dijagnoze o prijateljstvu, ali smirenije potvrđuje održavanje „hladnog mira“. Politikolog Norman Finklstajn kaže da Egipat „ne želi da ide u rat sa Izraelom, ali traga za svojim osnovnim pravima, da bude tretiran sa poštovanjem, a ne da bude preskakan: „Kao i Turska, Kairo će – tražeći svoje mesto – braniti regionalne interese, koji nisu isto što i izraelski.“

Amr Musa (74), koji je svojevremeno čitavu deceniju, do 2001, bio Mubarakov ministar spoljnih poslova, pre nego što je zbog porasta popularnosti sklonjen na međunarodnu dužnost generalnog sekretara Arapske lige, za koga se sada smatra da će biti „verovatni pobednik“ novembarskih predsedničkih izbora, upravo na dva „kamena o vratu“ prethodnog raisa gradi svoj nastup. Najbolje stojeći kandidat u intervjuu agenciji AFP govori da će „održavati snažne i otvorene, ali nezavisnije odnose sa Vašingtonom“, kolikogod da milijardi dolara iznosi pomoć SAD. Za mirovni ugovor sa jevrejskom državom iz 1979. Amr Musa kaže da „neće biti diran“, ali – smatra – da više tačaka osnovnog sporazuma sa Izraelom mora da bude preispitano, a pored toga posebno pristup Jerusalima prema Palestincima. Pritom Amr Musa podržava palestinsku nameru da u septembru u Ujedinjenim nacijama zatraže priznanje države, za koju su dovoljno pripremljeni.

Čak i Muslimanska braća priznaju kempdejvidski sporazum, „ali uz određene korekcije“, beleži Al ahram, nabrajajući da su u čitavom domaćem spektru još prisutni naseristi za hitnu i potpunu reviziju, jer ionako nikad nisu odobrili dogovor sa Izraelom, ali – kako kaže Abdel Aziz el Huseini – „moramo da se suočimo sa stvarnošću, pa „pošto Egipat još nije u stanju da vojnički i ekonomski bude ravnopravan, treba bar politički da se drži na ravnoj nozi“.

Raspoloženje egipatske ulice, a i neki lokalni Galupi, međutim pokazuju da je netrpeljivost prema i hladnom miru sa Izraelom veoma podgrejano. Ipak, malo ko od poznavalaca veruje da bi Amr Musa ili neki drugi pobednik jesenjih predsedničkih izbora poništio mirovni ugovor sa Izraelom.

„Na probi je zapravo da li regionalna stabilnost može da se učvršćuje promenom raspoloženja javnog mnjenja ili čvrstim stavovima jakog čoveka“, postavlja se pitanje u jednoj od mnogih akademskih studija, koje se najčešće proveravaju u Kairu, kao najpouzdanijoj laboratoriji arapskog sveta.