Tragedija aviona – za koji se još ne zna šta ga je na putu iz Pariza u Kairo survalo na dno Mediterana, a šezdeset šest putnika i članova posade odnelo u smrt – za Egipat je dugoročna „razorna bomba sa naknadnim dejstvom“.
Za naciju od skoro devedeset miliona, kojoj oko dvanaest procenata ekonomije čini turizam i zapošljava bar milion i dve stotine hiljada ljudi, nerazjašnjen kraj leta Erbasa i gubitak ljudskih života, sem tuge, sasvim izvesno opako pogađa budućnost živih.
Započeto lečenje privrede, uz sav socijalni i politički metež i potrese nesmirene od obaranja vladavine predsednika Hosnija Mubaraka 2011, koje nekako napreduje na Nilu, doživelo je novi udarac pre što se oporavilo od prethodnih, još skorijih potresa.
Prošle godine zabeležen je privredni rast od četiri odsto, prema dva u 2014. Po nekim računicama od 2012. do 2015. bruto nacionalni proizvod (BNP) je čak skočio čitavih 7,5 procenata. Početkom maja agencija Mena je prenela nalaz Međunarodnog monetarnog fonda po kome je Egipat „druga najveća ekonomija u Africi, odmah posle Nigerije, a ispred Južne Afrike“. Ipak, skoro istovremeno, Svetska banka je upozorila da „aktivnosti oko oporavka – smanjenje siromaštva, povećanje zaposlenosti i popravka finansijskog stanja – usporenije teku Nilom, uz visoki fiskalni deficit od 11 odsto BNP.
Oslonac na turizam – od piramida u Gizi do toplog mora kraj Hurgade i Šarm el Šeika, plovidbe Nilom, čarobnog haosa Kaira i smirenog upoznavanja tajni faraonskih grobova Luksora i monumentalnosti Karnaka – jeste temeljni izvor razvoja današnjeg Egipta, veći od doprinosa taksi sa Sueckog kanala.
Paklena mašina, koju su džihadisti spakovali u limenku od osvežavajućeg pića i prokrijumčarili uz prtljag, prošlog oktobra je raznela avion sa ruskim turistima (224 žrtve), ubrzo po poletanju sa Sinaja. To je, pored već nemalo terorističkih akcija – krvavih napada za zastrašivanje stranaca ili osvetničkih poruka domaćim „bezbožnicima i izdajnicima prave islamske vere“ – kritično smanjilo broj gostiju, bili oni milionski brojni Rusi ili tradicionalni posetioci iz Zapadne Evrope, Amerike i ostalih krajeva sveta.
Turistička industrija Egipta našla se u velikoj nevolji: prema podacima statistike UN, godišnji dolazak rekordnih više od četrnaest miliona posetilaca 2010. godine pao je na devet u 2015. Prihodi su istom merom opali. Pre Mubarakovog pada i kratkog Arapskog proleća, Egipat je od turizma – recimo – samo 2011. zaradio malo manje od trinaest milijardi dolara. U prošloj godini, beleži radio Bi-Bi-Si, „ubrano je šest milijardi dolara“.
Pre dva meseca dogodila se i jedna, moglo bi se reći, „operetska otmica“ aviona, srećno okončana na Kipru. Ali, „loš glas“ i strah ostavljaju dugotrajne posledice. Revnosni istraživači davnih nesreća, u ovakvim prilikama, odmah podsećaju na skorije i neke veoma davne, od pre više decenija, ali – nažalost – upamćene po velikom broju nastradalih.
„Ako se ovom prilikom utvrdi da je u pitanju terorizam, Egipat će biti žrtva“, kaže uvažena profesorka međunarodnih odnosa Jegane Morakabi. „Ako se otkrije da je tehnički propust, krivica će opet biti egipatska – nesposobnost ili loša organizacija. U oba moguća slučaja za egipatsku ekonomiju i narod ništa neće biti bolje.“
Ministri u Kairu pritom neumorno ukazuju da vlada ulaže u različite preventivne mere – samo u poslednje vreme skoro trideset miliona dolara – od najsavremenije opreme do obučenih pasa tragača.
Vlasti egipatskog predsednika Abdel Fataha Sisija, koliko i nevinom narodu, toliko i stranim gostima današnjeg Misira, najveća pretnja su „sveti ratnici“ sa Sinaja, koji su ranijih godina bili samo lokalna opasnost na pustinjskom poluostrvu, a sada su državni neprijatelj broj jedan. Nastupaju kao komandosi kalifata iračko-sirijskog. Deluju daleko opasnije od 2013. zabranjene, ali nikad iskorenjene Muslimanske braće, religiozno-političko-socijalnog pokreta poniklog u Egiptu davne 1928. godine
„Čuvar izvorne vere“, ISIS, upravo je prošlih nedelja poveo masovnu medijsku mobilizaciju podrške i ohrabrenja svojoj „sinajskoj braći za upotrebu oružja“. Zasipaju – prenosi magazin Forin afers – osudama „otpadničke arapske i zapadne vlade“, posebno u Kairu, gde je „novi faraon Sisi zaštitnik Jevreja“ i, u isti mah, podstiču napade na gnezda takvih grešnika, veličajući svoje „hrabre pale žrtve“. Okretanje islamske države novim frontovima, više analitičara vidi kao promenu strategije ISIS-a, okretanje severnoj Africi kao cilju nadomak Evrope, a Sinaju kao „predvorju Palestine na putu za oslobađanje Jerusalima i džamije Al aksa“. Smireniji tumači nalaze da je ISIS – obaranjem ruskog putničkog aviona – i brzim preuzimanjem odgovornosti za taj krvavi pir, istina oglasio Sinaj za istureno bojište, ali u stvari odvraća pažnju sa svojih sve većih gubitaka i poraza na terenu matičnog kalifata.
Tajna leta 804 Idžip era leži na dnu mora, na dubini od tri hiljade metara. Na svetlu dana sve ostalo je – nažalost – dobro poznato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
