Evropska lutrija

Ako predsednički rasplet u Francuskoj i parlamentarni u Grčkoj ostavljaju najtrajniji politički otisak, a ishod srpskih se posmatračima čini očekivan, sa naglaskom da je socijalista Ivica Dačić – „u mnogo čemu uspešno usavršavajući eho Miloševićevih veština“ – vrač, koji stiče moć da odredi vladu, kao svojevrstan test posmatraju se nemački zemaljski izbori u Šlezving Holštajnu i opštinski u Italiji.

U tako složenom pasijansu dok u Parizu, posle više decenija, predsednik-socijalista ulazi u Jelisejsku palatu, u Atini – što se mnogo duže ne pamti – neonacistička organizacija Zlatna zora je dobila mesto u Narodnoj skupštini na Sintagmi, a nepomirljiva levica se učvrstila. Tradicionalna dvojka, konzervativna Nova demokratija i socijalistički PASOK, prva Pirovom pobedom, a druga nezapamćenim padom od postanka 1974, našle su se između Scile i Haribde, ekstrema desnice i levice.

Izgledi „prvorođenog“ mandatara Samarasa, predvodnika Nove demokratije, za sklapanje efikasne koalicije propali su na prvom koraku. Sada pokušava Cirpis sa svojom radikalnom levicom, koja odbacuje paket štednje. Nisu nemogući još jedni vrlo skori izbori, što produžava dužničko bunilo zemlje, u kojoj se većina birača i sada bila pre svega protiv vanrednih mera, ne gledajući na stranačke zastave. Grčka je već u zaostatku za preuzetim obavezama, a svaka dalja politička neizvesnost bi samo dalje otežala teške ekonomske prilike.

„Posle glasanja u Francuskoj i Grčkoj, gde su kažnjeni advokati grubog stezanja kaiša, Evropljani razmišljaju o novom i neoprobanom pejsažu u kome bi se borili zahtevi da se strogom štednjom i odricanjem savlada dužnička kriza i namere da se stvaraju prilike za rast, kako bi se izbegla dalja urušavanja“, nalazi Njujork tajms

Kao zajednički imenitelj kolumnista italijanskog dnevnika Korijere dela sera navodi da „u EU sada postoji front drugačijih pokreta, međusobno različitih da bi zajednički marširali, ali dovoljno brojan da zagorča život onima koji će raznim zemljama upravljati u bliskoj budućnosti“.

Fransoa Oland preuzima Francusku i nasleđuje mesto posebno značajno uticajnog upravljača EU porukom da „štednja i odricanje nisu jedina evropska sudbina i opcija za ozdravljanje“, već da je preko potrebno da se oživi rast.

Njegov skori susret sa Angelom Merkel biće prva prilika da se u četiri oka provere raspoloženja i dosad utvrđeni pristup, koji ima i formalno odobrenje u očuvanju evra i putevima izbavljenja posrnulih članova. Uvodničar Zidojče cajtunga razgovor jednostavno najavljuje: „Pošto je otvoren i popijen šampanjac, kampanja je prošla, na redu je gorka stvarnost“.

Nemačka kancelarka je kategorično protiv „skidanja pečata sa fiskalnog pakta i njegovog novog pregovaranja“. Odbijanjem još neophodnih koncesija Nemačka ulazi u rizik izolacije, primećuje Nuvel observater.

Analitičari veruju u dopunjavanje, kojim bi se čuvao mir u porodici kakav su strogo održavali i nadgledali Angela Merkel i Nikola Sarkozi. Tvrda kancelarka je gubitkom Šlezvig Holštajna, bez obzira što je samo omanja federalna jedinica u Nemačkoj, pokazala neočekivanu (simboličnu) ranjivost kod kuće, a i među partnerima koje su izbegavali odmeravanje snaga, pa bi mogli da se ohrabre. Posle gubitka „sigurne“ holandske vlade, koja je nešto ranije pala, sada je voditeljica „čvrstom palicom“ ostala i bez glavnog oslonca, Francuza Sarkozija.

Sledeća osetljiva i važnija provera za energičnu Merkelovu je već za koji dan, opet na unutrašnjim terenu, ovog puta to su izbori u mnogo brojnijoj Rajni Vestfaliji, koja je sa dvadeset četiri miliona stanovnika veća od mnogih država EU.

Suštinu čitavog evropskog čvora, posebno fiskalnog, čini već dugo tradicionalna osovina Berlina i Pariza. Svoje, drugačije zaleđe, Oland je upravo utvrdio, Angela Merkel poručuje da gosta, i pored svega, čeka „raširenih ruku“.

U razumljivoj senci velikih izbornih potresa protiču lokalni izbori u hiljadu mesta Italije, prvi otkad se Mario Monti, kao premijer, prihvatio uloge spasioca od pretećeg grčkog scenarija. Ovo je, ipak, i nacionalna provera raspoloženja, bez neposrednog uticaja na premijera, ali može da bude političarima pouka o opštem raspoloženju, kad na njih ponovo dođe red da vladaju.

Najzad, glasalo se za poslanike parlamenta – za spoljni svet skoro neprimećeno – i u Jermeniji. Najbolje je prošla partija šefa države Sarkisijana. Manje uspešni opozicionari tvrde da je „bilo znakova nepravilnosti, višestrukog glasanja istih birača i sličnog“.

U Siriji, prvi put posle pola veka i sa nedavnom dozvolom režima došlo je do izbora sa učešćem više stranaka, pošto je Baas partija okončala sopstveni monopol. Prema izveštajima stranih dopisnika, „pažljiv je trud režima Bašara Asada da ponudi dokaz o reformama, ali za opoziciju je u toku prevara da bi se zadržala vlast, pošto lica sa bilborda prestanu da se osmehuju“.

Konačno i berze procenjuju valjanost izbora: kurs evra prema dolaru od ponedeljka je najniži od januara, sigurno ne zbog brojanja glasova u Jerevanu i Damasku.