Evropska odiseja

Kod nas su se (uz nešto izuzetaka) našli izloženi gotovo rasističkom raspoloženju žitelja u više mesta, uz nepojmljivo nedovoljno i zakasnelo staranje države, kojoj obaveza moraju da budu i prihvaćene međunarodne konvencije.

Azilanti, čija iskušenja su – više od siromaštva – odredila politička i religiozna progonstva ili pritisci, bekstvo od diktature, etnička netrpeljivost i čišćenje, pa i genocid, opasnost za život civila u građanskim ratovima, broje se desetinama miliona, a manje od petine poseduje neophodne dokumente.

Prema istraživanju jedne socijalne mreže u Africi, u svetu je na različite načine oko dve stotine miliona ljudi napustilo „stare domovine“. Izveštaj Visoke komisije Ujedinjenih nacija za izbeglice navodi da je broj „prinudnih beskućnika“ u svetu na završetku 2012. dostigao „samo“ 45 miliona ljudi i najveći je u poslednjih dvadeset godina, mada u tom popisu polovinu čine „raseljena lica“ u sopstvenoj državi. Prošle godine Galup je pronašao da bi – ako bi im se pružila prilika za seobu po zakonu – 640 miliona žitelja sveta rado prešlo „u neku drugu zemlju“, najpre u SAD, Britaniju, Kanadu, Francusku, Saudijsku Arabiju, Australiju, Nemačku i Španiju. Sudbina se često ne podudara sa željama.

Podatak Beogradskog centra za ljudska prava je da je od 2008. u Srbiji evidentirano 6.506 tražilaca azila; utočište je odobreno u tri slučaja.

Podaci UN iz Grčke beleže da je prošle godine vlast u Atini odobrila azil samo dvojici imigranata iz Sirije, od osam hiljada koji su pristigli. Broj tražilaca azila u Francuskoj u prošlih pet godina povećao se za sedamdeset procenata. Proces odobravanja molbe prosečno traje dvadeset meseci, najčešće se završava odbijanjem, pa polovina od šezdeset hiljada kandidata opstaje „podzemno“.

Svaka članica Evropske unije ima svoj poseban postupak. Ali, bez izdate dozvole boravka, nema ni prava na zaposlenje. U stvarnosti, milionska armija došljaka bez isprava preživljava od sitne ulične trgovine ili slabo plaćenog rada na crno. Evropa učvršćuje neprekidno „Mažino liniju“, kojom zamišlja da se brani od neželjenih prinova.

Zaštitom od ilegalnih imigranata, makar bili i samo u tranzitu, države se različito osiguravaju. U našoj okolini posebna je kopnena strategija Grčke, sa žičanom ogradom prema Turskoj – odakle pristižu bliskoistočni „karavani“ – i sada Bugarske, koja podiže trideset kilometara dugačku i tri metra visoku rešetku duž granice sa Turskom (ukupno 274 km). Ministar odbrane Angel Najdenov očekuje da će biti završena u februaru 2014. Vlasti zvanično „odbijaju optužbe da je cilj ograde sprečavanje izbeglica iz Sirije, i drugih zemalja zahvaćenih ratom, koji pokušavaju da uđu u Evropsku uniju“. Agencija AP, u istoj vesti, primećuje drugačiju namenu barijera: za vreme Hladnog rata Bugarska je granice osiguravala bodljikavom žicom, kako bi „onemogućila da njeni građani odu na Zapad, ali pošto je 2004. ušla u NATO, sve prepreke su uklonjene“.

Zanimljiva je najnovija namera EU, ma koliko se ne čini da će biti uspešna, da pokuša da olakša život sebi i došljacima sa raznih strana, zamisao da ih pre svega odvrati od opasnog i neizvesnog putovanja „na kome se gube mnogi životi“. Volstrit džornal piše da je EU „spremna da istraži mogućnosti bezbednog ulaska“, podnošenjem zahteva za azil na daljinu, pre neizvesne odiseje, a ne na licu mesta“. Pored daljeg jačanja patrolne službe na južnim morima i saradnje sa državama na imigrantskim pravcima kretanja – nagoveštava se izdvajanje dodatnog novca za sprečavanje „organizovanog šverca ljudi“.

Franciska Maria Keler, poslanica nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu, sa osećanjem gorčine, mešavinom savesti i dosta naivnosti da brzo bude drugačije, poručuje: „Postojeća politika granica EU zapečaćenih za migrante i izbeglice, jeste izlaganje armije ljudi prljavom i nezakonitom biznisu. Oni se suočavaju sa pukim preživljavanjem, a konačno rezultat je neprihvatljiv postupak odlučivanja kome da se odobri ulazak.“ Dozvole – po njenom uverenju – moraju da budu mnogo dostupnije, posebno deci, trudnicama i svima, koji su izloženi traumama. Tako će se uspešnije suzbiti i šverc ljudskih bića.