Evropska utakmica

Sa 751 članom Evropski parlament je, posle skupštine Indije, najveće narodno predstavničko telo na svetu, a sada još i sa povećanim ovlašćenjima da ozbiljno utiče i na raspodelu najvažnijih postavljenja – pre svega predsednika svemoćne Komisije, naslednika Baroza, naslednice baronice Ešton i vlade komesara.

Na četvorodnevnim izborima od 22. maja dobiće se novi skupštinski sastav, od koga se očekuje da bude uticajniji i da pokaže „čvršće političke mišiće“. „Rezultati izbora za EP moraju da se uzmu u obzir“. Takvo je uputstvo Lisabonskog ugovora iz 2009. O praktičnoj interpretaciji će nacionalne vlade morati pažljivo da vode računa prilikom imenovanja evrokratskih dužnosnika, a i dosadašnji uticajni časnici u amanetu o naslednicima. Pritom, građani Unije su već vidno neraspoloženi prema briselskom administriranju. Južnjaci – Grčka, Italija i Španija – smatraju da su izloženi bremenu preteških mera i uputstava za ozdravljenje. Severnjacima – poput Nemaca, Engleza i Holanđana – ne prija popustljivost prema velikim dužnicima u porodici, a želeli bi i veću strogost u socijalnim davanjima i jači nadžor nad imigracijom. Pruža se prostor antievropskim partijama, koje kod birača koriste priliku da agituju za „zaštitu nacionalne politike“, pa i za odbacivanje evra i napuštanje EU.

Takvi „razbijači“ sabornosti i populisti, procenjuje organizacija Otvorena Evropa, mogu da zauzmu skoro četvrtinu mesta u budućem sazivu. Istovremeno, kako bumerang nije nepoznata alatka u politici, narodnjaci i socijalisti, dve najjače grupacije, mogle bi da učvrste ‘veliku koaliciju’ za odlučnije ispunjenje integracionih snova, umesto opreznog držanja srednjeg puta. Đorđo Napolitano, predsednik Italije, kako ga citira AFP, ukazuje da su ovi izbori „trenutak istine za jedinstvo i budućnost Evrope“, a komentator francuske agencije dodaje i praktično očekivanje da „buduća Komisija, kao EU vladar bude više politička, a ne birokratska institucija“.

U Evropskom parlamentu sa 99 poslanika najzastupljenija je Nemačka, sledi je Francuska sa 74, pa Britanija i Italija (obe po 73), a mera za male sile je po šest mesta, koliko ima Kipar. Veličina država je ključ. Formula pokazuje da u ime 859.000 Nemaca u klupi sedi jedan poslanik, dok 67.000 Maltežana – takođe – predstavlja jedan. Međutim, izbranici su u skupštini razvrstani po ideološkom zajedništvu, a ne po nacionalnom pripadništvu. U počecima – kad se prvi put sastao 10. septembra 1952 – parlament se zvao Zajednička skupština Evropske zajednice za ugalj i čelik. Članovi su bili 78 delegata nacionalnih skupština, za ovu potrebu ovlašćeni dvostrukim mandatom. Posebni izbori za mesta u EP održavaju se od 1979, a ime skupštine je ozvaničeno 1987.

Evroposlanici ne mogu da se požale – primaju sedam hiljada evra mesečno, uz obavezu da plaćaju porez na dohodak građana. Sa 63 godine se penzionišu, pa ih dalje izdržava blagajna parlamenta. Uz sve privilegije, nemaju imunitet u slučaju da učine krivično delo. Adresa Parlamenta je u tri države: kratka plenarna zasedanja (obavezno dvanaest) su u francuskom Strazburu (200.000 kvadratnih metara, 1.133 kancelarije), rad u komitetima i druge obaveze se obavljaju u belgijskom Briselu „gde se sve događa“, a deo administracije je u Luksemburgu. Svakog meseca oko pet hiljada ljudi se premešta (dnevnica poslanika za službeni put je 304 evra) između dva sedišta, pa cinici ove seobe opisuju kao „putujući cirkus“. Nedeljnik Špigel je izračunao da je godišnji trošak 200 miliona evra. Svaka reč ili dokument prevodi se na 24 jezika, za šta je potrebno hiljadu tumača, koji pripreme milion pisanih stranica. Jedan izbranik iz Rumunije je zaredom 540 puta glasao „da“ bez obzira šta je bilo na dnevnom redu.

Ozbiljniji istraživači zaključuju da evropski parlamentarci više nisu „posmatrači sa strane“. Dokaz na koji se oslanja nemački nedeljnik je: „Okruženi su sa dvadeset hiljada lobista!“ Sigurno je da su oni veoma dobro upućeni kome treba biti u blizini, iako u skupštinskom poslovniku piše da na plenarnoj sednici „svaki poslanik ima na raspolaganju šezdeset sekundi da kaže šta god želi“.