Glas apostola

Prošle godine šezdeset dvoje novinara je ubijeno, po saznanjima UN. Uz to saopštenje, generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki Mun i direktorka Uneska Irina Bokova poručuju da ovi zločini „ne smeju ostati nekažnjeni“. Istovremeno, opominju koliko štampa „dragocenom slobodom izražavanja obezbeđuje osnove ljudskog dostojanstva – često izložena gušenju – mora da uživa neophodnu zaštitu“. „Medijske slobode su temeljan stub ličnih prava i zdravog društva i zamajac društvenih promena“, kaže Ban Ki Mun.

Džordž Bizos, uvaženi advokat ljudskih prava, dodaje da štampa „mora da bude ohrabrivana, jer ćutanje ubija demokratiju“.

Pitanje je, naravno, kako i mediji obavljaju posao.

Predrag Milojević, za sva vremena simbol srpskog novinarstva i našeg prostora čitavog jednog veka, u knjizi „Bio sam prisutan“ ostavio je poruku i savet: „Za istoričara se kaže da piše dokumentovano o događajima koje nije video, a za novinara da nedokumentovano piše o događajima koje vidi. Naravno, prednost ima istoričar. Ali, oči ponekad vide i ponešto od onoga što dokumenta previde. Novinar nije pozvan da donosi sud o ljudima i događajima koji ulaze u istoriju. Utisci su po svojoj prirodi subjektivni, ali ne moraju biti pristrasni. Pošto sam događaje i ljude posmatrao sa strane, to nisam bio prinuđen da držim stranu bilo čemu ili bilo kome. Znam da se takav stav obično ne dopada nikom, ali to može biti draže nego dopadati se svakom. Ima situacija u kojima se čovek nađe kad niko nije za njega, jer on nije ni protiv koga. Doduše, pisac nije neprikosnoven, a najmanje je to novinar. Sticajem okolnosti, koje su jače od njega, on se nađe prinuđen da kaže ponešto što bi radije prećutao i da prećuti ponešto što bi rado rekao. Ali kad god sam se poduhvatio da nešto pišem, uvek mi je bila na umu pouka Abrahama Linkolna – možeš nekog da varaš sve vreme i možeš ceo svet da varaš neko vreme, ali ne možeš sve vreme da varaš ceo svet.“

I još jedno saznanje, koje je Milojević iz skoro osam decenija iskustva stekao („Valjda potvrđujem ono Geteovo da je lakše pisati nego prestati“, govorio je): ukoliko se tuđi režimi prikažu lošije, utoliko domaći izgleda podnošljiviji.

Uvek ima mesta takvom razmišljanju. Mediji u Srbiji, sa malo izuzetaka, čitaocu i gledaocu površno, pa i jednostrano, tumače ono što zaista neposredno utiče na naše živote: delikatna kretanja u svetu, Evropi, a i u neposrednom okruženju. Izloženi nadmoćnom uticaju novca vlasnika ili političkoj naklonosti, poslušnosti i opstalim polugama države, previše se sapliću o sopstvenu nemaštinu, neprofesionalizam i senzacionalizam, izneveravaju osnovnu misiju – uverljivo saopštavanje činjenica, pre davanja sudova i uputstava kako da se informacije razumeju.

Skučeni izvori sopstvenog izveštavanja, zbog siromaštva i najuglednijih i najodgovornijih srpskih medija, sveo je stvarne dopisnike iz inostranstva na simbolični minimum, čak i u agencijama. Bolji uvid u svet, pomogao bi da se oslobodimo ne retko previsokog mišljenja o sebi, pa da uspešnije razumemo međunarodna zbivanja, od kojih osetno zavisi i ostvarivanje nacionalnih potreba i prioriteta.

Svet se oduvek trudio da tačno sazna šta je zapravo novo. Homera sa „Ilijadom“ i „Odisejom“ smatraju jednim od prvih novinskih dopisnika. Aleksandar Veliki je, takođe, bio izdavač novina. Za vreme ratnih pohoda njegove „Vasilike“, pisane na papirusu, donosile su izveštaje o vojnoj situaciji i vesti iz umetnosti. Apostol Pavle je za današnje Grke „jedan od pionira novinarstva“.

Izveštač jednog beogradskog lista zabeležio tragajući za dalekim precima moderne norveške štampe: „Drevna legenda Vikinga pripoveda da su prvi poslenici sedme sile bili gavrani boga Odina, koji su svom gospodaru javljali vesti iz ovozemaljskog života.“ Enciklopedije među najranije proizvode žurnalizma priznaju dnevni bilten iz antičkog Rima, koji je 59. godine pre Hrista počeo redovno da beleži „važne društvene i političke događaje.“

Čuveni atinski reporter Vlasis Gavrilidis je jednom, krajem devetnaestog veka, zabeležio: „Kad fijakerista, pazikuća i čuvar parka budu svakog dana pod miškom imali novine, lako će biti da se kaže kako je ovo civilizovana zemlja.“ Zanimanja se menjaju, a pouka je večna.