Glas belog klavira iz blata

Palestinka Hanan al Ašrab, učiteljica na okupiranoj Zapadnoj obali, dobila je međunarodnu nagradu (izabrana je među osam hiljada kandidata) od milion dolara, kao na svetu najbolja vaspitačica dece izložene nasilju u odrastanju. I sama rasla u logoru raspršenog naroda, sav novac će utrošiti da pomogne svoje đake da lakše stiču znanja i bolje nauče dragocenost vrednost života u zajedništvu. Ibitihaj Muhamad (30), Amerikanka i olimpijska reprezentativka SAD u mačevanju odbila je da na zahtev kontrolora skine tradicionalnu islamsku maramu sa lica da bi dobila propusnicu za ulazak na jedan nesportski festival u Ostinu u Teksasu. Izborila je izvinjenje organizatora, a revnosni čuvar apela Donalda Trampa da muslimanima treba uskratiti dolazak u „slobodni svet“ je ostao bez posla.Tri raznorodne vesti imaju zajednički imenitelj svojevrsnih ‘apostolskih poslanica”, a doprle su nekako u isto vreme sa različitih strana sveta.

Nur al Hazam je na putu izbavljenja zatočena u Idomeniju, zajedno sa desetak hiljada drugih očajnika. Njen muž je još pre šest meseci dopro do Nemačke. Pijanistkinja se nada će se i za nju otvoriti balkanska ruta. „Nur poručuje svetu da će umetnost pobediti rat“, kaže Ai Veivei, Kinez, koji je doneo klavir kao oružje. Po pljusku se oglasio dvadesetminutni koncert opomene i utehe. Ai Veivei (58) veoma poznati kineski likovni umetnik i disident, koji živi u Berlinu, neumoran je u svojim humanim misijama. Ranije je zapamćen i kao jedan od tvoraca Ptičijeg gnezda, stadiona za olimpijske igre u Pekingu. Ali je 2011. proveo i osamdeset jedan dan u zatvoru. kao kineskim vlastima neprihvatljivi neimar demokratije i ljudskih prava. Sada na raznim stranama budi uspavanu savest Evropljana…

Prošlog meseca je oko najveće koncertne dvorane u Berlinu postavio hiljade prsluka za spasavanje, koje je su migranti ostavili iskrcavajući se na grčke obale. U januaru je demonstartivno zatvorio svoju izložbu „Raskid“ u Kopenhagenu, kao protest protiv novog zakona usvojenog u parlamentu Danske, koji dozvoljava da se azilantima, ako neko od njih u džepu ima više od 1.450 dolara, oduzimaju novac i dragocenosti, kao i da se strožijim propisima otežava ujedinjavanje porodica migranata.

U toj pobuni, u kojoj ne bira bojišta, i klavir je stigao na poljanu u Idomeniju. Hanan al Ašrab je primila nagradu fondacije Varkiiz UAE i kako je rekla „ponosna što ovakva pobeda pripada ženi, baš palestinskoj i to u svetu, koji se pita kakvu budućnost želi svojoj deci, pa je i uloga učitelja iz dana u dan sve važnija“. Njena prvobitna, posebna briga su brisanje trauma troje sopstvene dece, koja su bili svedoci vatrene intervencije okupatorske patrole u kojoj je njihov otac ranjen. I zato su njeni roditeljski časovi u kući i predavanja u učionici škole na Zapadnoj obali u El Biri pre svega lekcije protiv nasilja, kakva majka i učiteljica pamti iz detinjstva i života u logoru kraj Vitlejema. „Uvek verujte u svoje ideje, radite na njima, pridobijajte druge za njih, izazivajući tako čitav svet, uvereni u pobedu“, poručuje Hanan.Video čestitkom ohrabrili su je, pored mnogih, papa Franja i generalni sekretar UN Ban Ki mun. Nagrada učiteljici je došla u času kad se oko nje zastrašjuće obnavlja međusobno nasilje u kome su izraelske bezbednosne snage i vojnici ubili, u prošlih pet meseci, 179 Palestinaca, a žrtve su za to vreme i dvadeset osam Izraelaca. Pozivajući sa svečane dodele u Dubaiju na dijalog Hanan al Ašrab je još jednom poručila „dosta je nasilja“.

Organizatori muzičkog i filmskog festivala u Ostinu zahtevali su da Ibtihaj Mohamad skine hidžab da bi je tako fotografisali za propusnicu. Devojka, koja će se na olimpijadi u Riju mačevati za SAD, dobila je borbu sa vratarima; poručila je uz to, i bez posebnog pominjanja imena, Donaldu Trampu: „Osećam da ovu pobedu dugujem mnogima, dok čujem kako nekogovori da će muslimane poslati u zemlje odakle su došli. Ja sam Amerikanka. Gde ja da idem?“

Jednom se, zabeleženo je, davno ubijeni predsednik SAD Džon Kenedi upitao, sigurno ne misleći samo na sunarodnike: Ako nećemo mi, ko će? Ako ne sada, kada?