Godina kalifata

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Abu Mohamed al Adnani, govornik u ime džihadista, u radio-poruci 23. juna upućivao je slušaoce da budu “preduzimljivi u svetom mesecu i spremni za pobedničko žrtvovanje, kako bi nesreća stigla sve nevernike, među njima i šiite i druge muslimane – otpadnike.”

Islamski ziloti su bili revnosni ideološki regruti, verovatnije nego izvršioci po naređenju.

Ami Zalman, pažljivi akademski „pratilac svetskog meteža“, smatra da je „religijom motivisan terorizam najveća današnja pretnja“. On nabraja Al Kaidu, Hamas i Hezbulu kao grupe koje pravdaju nasilje „vernošću odbrani islama“, ali da – podseća istine radi – na mnogim stranama i u drugim religijama deluju ekstremisti, koji „manipulišu konceptom vere za sopstvene potrebe“.

Istraživači, razumljivo, posebnu pažnju poklanjaju fenomenu Islamske države, koju je kao kalifat dvadeset prvog veka upravo pre godinu dana proglasio Abu Bakr al Bagdadi rodom iz Samare, nekad ranije propovednik i skromni imam. Arije Kruglanski, profesor psihologije univerziteta u Merilendu, ukazuje da „trijumfalni marš ISIS-a ne može u potpunosti biti pripisan brutalnosti i varvarizmu“: „To su samo delovi pečata u odvajanju od ostalih sa kojima se nadmeće, poput Al Kaide.“

Razložni analitičari priznaju da još „nema dovoljno stvarnog znanja o Islamskoj državi, a pre svega kako poraziti njenu ideju, za šta vojna sila nije dovoljna“.

Za Bagdadijev kalifat čak i vođe današnje Muslimanske braće, preteče borbenog islama i socijalne pravde (uz svaku džamiju mora da postoji i sportski klub) u našoj eri su otpadnici. Kolumnista Graem Vud, predano posvećen Bliskom istoku, nalazi: „Pogrešno smo razumeli prirodu Islamske države, najmanje na dva načina. Skloni smo da džihadizam vidimo kao monolitan i da ga posmatramo kroz Al Kaidu. Ali, pokret se promenio od svog uspona između 1998. i 2003. i mnogi njegovi pripadnici vide drugačije prioritete. Osama bin Laden je držao da je njegov terorizam samo daleki uvod u kalifat i nije ga očekivao za života. NJegova organizacija je delovala kao geografski rasuta mreža autonomnih ćelija. Potpuno drugačije radi Islamska država. NJoj je za čekanje sudnjeg dana neophodna teritorija i potpuna kontrola nad njom i uspostavljanje strukture vlasti.“

Jednostavno, propisuje i primenjuje puritanizam sedmog veka – “prorokova metodologija“, uvodi se formulacija među posmatračima – sve do kovanja novca i registarskih tablica. Na već prevelikom iračko-sirijskom prostoru koji kontroliše – a veći je, recimo, od površine Britanije – kalifat prikuplja poreze, propisuje cene u trgovini, postavlja sudije, organizuje administraciju i građanske službe od zdravlja do telekomunikacija i skupljanja otpada.

Zastrašujuća je, međutim, misija „pročišćenja sveta“ na kojoj se utemeljuje poduhvat Abu Bakra al Bagdadija i njegovih sledbenika. Islamska država Levanta sledi doktrinu – u arapskom jeziku takfiri – prave vere, u kojoj (za ovako oblikovane izvorne sunite u islamu i životu) nema mesta ni za dve stotine miliona šiita, iako su i oni jednako muslimani.

Hrišćani (i Jevreji) izuzeti su od automatskog kažnjavanja ’nevernika’, ako se ne odupiru Bagdadijevoj vladi, koja se poziva na poglavlje (deveto) Kurana po kome dok plaćaju posebnu taksu pokazuju pokornost.

Uverenje u vlastitu nepogrešivost u junu 2014. probuđeni kalifat objašnjava time da je prethodni model, kao saudijski sunitski vahabizam osamnaestog veka na Arabijskom poluostrvu, bio samo „razblažena verzija šarije“, a ISIS sada preuzima dužnost „obnove tradicija, koje su bile uspavane stotinama godina“.

Postojanje ranijih, priznatih kalifata u njihovoj dugoj istoriji od sedmog veka prestalo je 1924, kad je Mustafa Kemal Ataturk ukinuo vekovno nasleđe, koje je menjalo sedište, ali čuvalo amanet da je kalifa politički i verski naslednik proroka Muhameda, posle njegove smrti 632. godine i time lider svekolike muslimanske zajednice.

Bagdadijeve pristalice isključuju ovaj poslednji, osmanski kalifat kao zakonit, jer „nije u potpunosti sprovodio islamske zakone, a sem toga kalifa mora da bude potomak iz prorokovog plemena, sem što je sunit, punoletan, fizički i mentalno zdrav i da na svojoj teritoriji uživa autoritet“.

Islamska država Levanta veruje da ognjem i mačem ispunjava uslove za naslednika. Istina je da terorizam ima mnoga lica.