Posle više od pola veka kao parija južne Azije, Mjanmar – država nama tradicionalno poznatija kao Burma – nagoveštava lagano demokratsko isceljenje, posle izbora na kojima nije promenjen režim, ali raste nada da je uz skoro dvadeset godina kućnog pritvora 66-godišnje Aung San Su Ći, kao ličnog uloga u oporavak, zemlja od šezdeset miliona ljudi, najzad korak bliže vaskrsenju.
Nepravda je što se u zamršenom kaleidoskopu sveta zaturenim državama, poput Mjanmara, koji je proveo decenije pod vojnom huntom, poklanja malo pažnje. Nobelova nagrada za mir, dodeljena još 1991. Su Ći za njenu „nenasilnu borbu u osvajanju demokratije i ljudskih prava“, bila je više atraktivna vest, nego trajnije interesovanje za sudbinu naroda kojim pola veka vladaju generali.
Kad je Nacionalna liga za demokratiju, partija Su Ći, 1990. ubedljivo dobila opšte izbore, oficiri su jednostavno odbili da predaju vlast i da pobednicima dozvole ulazak u parlament.
Sada, posle jedva godinu i par meseci izlaska iz zatočeništva, Su Ći na delimičnim izborima ostvaruje apsolutni uspeh, pripadaju joj sva mesta za koja se glasalo i „njeno političko prisustvo postaje legitimno, što je od izuzetne psihološke vrednosti za narod“. Istina u nacionalnoj skupštini sa 664 poslanika to je, samo oko sedam procenata, ali je stečena specifična težina za nacionalno buđenje izuzetna, nesrazmerna prema, ipak, skromnom ukupnom broju poslanika. Ubedljiva prevlast ostaje Partiji solidarnosti i razvoja, stvorenoj i usmeravanoj od bivše hunte, koja je formalno odstupila, ali se nije odrekla uticaja.
Pred Aung San Su Ći, koja se od utamničenog disidenta našla na otvorenoj javnoj pozornici bez strepnje od novog karantina, mnogi su izazovi. Još veća su očekivanja nestrpljive nacije, ispijene izolacijom, siromaštvom i podaničkim životom pod huntom. Istovremeno, Majka nacije – kako je mnogi sledbenici smatraju – mora pažljivo da neguje odnose sa šefom države. Tein Sein, prethodno general, napustio je armiju i osnovao stranku, koja je 2010. dobila izbore, bojkotovane od Su Ći i ocenjene kao farsa. Predsednik, međutim, počinje svojevrsne reforme i opreznu demokratizaciju. Si-En-En u izveštaju iz Jangona pominje da su dosad oslobođene „stotine političkih zatvorenika, osiguran je prekid vatre sa pobunjenicima ili se počinju pregovori, ublaženi su strogi medijski propisi“. Otad je ohrabrena – posle prošlogodišnjeg susreta sa predsednikom, koji je uniformu zamenio građanskim odelom – Su Ći uvela svoju partiju u politički sistem.
Prioritet, pošto zauzme mesto u parlamentu, za Gospođu – kako je odavno češće oslovljavaju nego imenom – biće, kažu njeni saradnici, pokušaj da se promeni ustav, koji vojnicima još rezerviše četvrtinu poslaničkih mesta i dozvoljava predsedniku da šefu armije preda vlast „u slučaju opasnosti“, ali nedovoljno jasno definisane. Uoči aprilskih izbora nadležni general već je podsetio na takvu zaštitu kao zakonsko pravo. To je sasvim sigurno suprotno viziji Aung San Su Ći, koja je unapred poručila da je „budućnost zemlje u promenama, a one znače i reformu armije“.
„Pretvaranje narodnih očekivanja u stvarnost je najvažnija provera sadašnjeg trenutka, a to znači i da se, uz sve građanske slobode, svakoj porodici osigura da ima ručak na stolu“, kaže Ričard Horsi, bivši zvaničnik Ujedinjenih nacija u Mjanmaru, jednostavno povezujući visoku politiku sa nasušnim, dnevnim potrebama.
Upućeni nalaze da je za vlast „manje opasno da Su Ći i njena partija budu uvučeni u političko kolo nego nego da ga bojkotuju“. Analitičari, takođe, podsećaju kako je hunta od udara 1962. bila homogena, vremenom i „primalac važne podrške od Kine i u manjoj meri od Indije, dok je opozicija bila preslaba, usitnjena i čak talac sopstvene pacifističke ideologije“.
Odnos se vremenom menja. Za buđenje Mjanmara je, čini se, najpreče da se oslobodi međunarodnih, evropskih i američkih sankcija, i ta potreba može da uputi dva pola u domaćoj areni da nađu ravnotežu u nesamerljivim uverenjima. Su Ći veruje da je osigurana „nova era“.
Jedna uvažena nezavisna institucija, koja se bavi merenjem zdravlja društava u svetu početkom 2012. je našla da su „u prošlih šest godina zemlje sa opadajućim stepenom slobode brojnije od od zemalja sa porastom slobode“. Mjanmar je na proveri: kome se privoleti carstvu. Aung San Su Ći, kažu, često se viđa sa cvetom šafrana u ruci, simbolom više građanskih pobuna prethodnih godina, koji su počinjali budistički sveštenici, a gušili oficiri…
Da li će Gospođin šafran ovog proleća cvetati?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
