Dugo očekivana, pa odlagana, konačno je započela potraga Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za izvorištem korona virusa, sa malo izgleda da ćemo brzo saznati kako je svet oboleo od kovida 19.
Razumljivo svekoliko nestrpljenje, nastojanje Kine, – kao domaćina timu od desetak pažljivo probranih stručnjaka (od virusologa do veterinara) – da pod njenim budnim okom, strogo kontrolisano, „na kašičicu upoznaju Vuhan“ i diplomatska uzdržanost članova misije, upućuju da u mešavini nauke i politike nećemo skoro biti upućeniji u tajnu „početka kraja sveta“ (više od dva miliona umrlih, preko stotinu miliona obolelih) u dvadeset prvom veku, pa se otud u komentarima nailazi čak i na ciničnu opasku o „nepredvidivoj plovidbi među minama“.
Umirujuće je svakako odmereno objašnjenje holandskog virusologa Merion Kupmens, koja je kao i drugi članovi misije, svesna koliko je „izložena očima sveta“:
„Pokušavamo da budemo koncentrisani na naš rad u najvišoj mogućoj meri. Mi smo naučnici, nismo političari. Zahtevi za odgovorima su veliki i zato pozivam na strpljenje, posebno što je istraga odlagana nekoliko puta.“
Poruka je, izvesno, da je neophodno vreme, nekad i godine da se „mirnom plovidbom“ dođe do pouzdanih saznanja.
Febian Linderz, biolog iz nemačkog Robert Koh instituta, takođe član WHO tima, u izjavi agenciji Asošijeted pres ukazuje da Svetska zdravstvena organizacija ne lovi „zemlju krivca, koju će optužiti, već pokušava da razume šta se dogodilo i, na osnovu podataka kad je i da li je virus počeo da cirkuliše iz Vuhana, da potom možemo da probamo da smanjimo opasnosti u budućnosti“.
Peking, međutim, pomno obnavlja sumnje da je korona virus potekao „na nekoj drugoj adresi“, navodeći da je moguće dospeo u Vuhan uvozom smrznute hrane, a pominju se – kao sumnjiva „import veza“ – i svetske armijske igre, održane u Kini, uz učešće takmičara iz SAD u jesen 2019, a iz Ministarstva spoljnih poslova u igu se ubacuje i iznenadno zatvaranje jula 2019. vojne biološke laboratorije u Fort Detriku u američkoj državi Merilend.
Tabloid Global tajms, koji je izdanje novinske kuće KP Kine upravo je ovih dana ponovio, ranije lansiranu, pretpostavku o kovidu dopremljenom „ledenom poštom“.
Svetska zdravstvena organizacija, uz izlazak na teren ekspertske ekipe, saopštava da će njeni stručnjaci biti ograničeni na unapred pripremljeni program razgovora i poseta isključivo u organizaciji kineskih domaćina, koji se – sa svoje strane – pozivaju na propisane epidemiološke mere (minimum susreta), Tako će gosti ostati bez neposrednih kontakata po svom izboru, za koje veruju da su „neophodna potreba“.
Rođaci preminulih od korona virusa, kako beleži Al džazira, tražili su sastanak sa ekspertima Svetske zdravstvene organizacije, kako bi im sa svoje strane pružili neophodnu pomoć, ali su „ućutkani od strane vlasti“.
Mnogi istaknuti virusolozi, poput – recimo – profesora Džina Dongjana, smatraju da će biti veoma teško da se sada „iz prve ruke“ obezbede podaci o poreklu virusa kovida i čak sumnjaju da će međunarodni eksperti, ma koliko vični, u uspeti u tom teškom poslu.
Stručnjak za javno zdravlje na univerzitetu u Hongkongu Keidži Fukuda nalazi izvestan zajednički imenitelj; procenjuje da je dolazak misije WHO, pored naučnog zadatka, istovremeno i građenje imidža, dok Peking ima potrebu da prikaže otvorenost i dokaže nevinost.
Nezavisni panel za pripremljenost i odgovor na pandemiju, koji se okuplja u Švajcarskoj, zaključio je ovih dana da su i Kina i Svetska zdravstvena organizacija mogle da deluju brže i odlučnije u savladavanju početnog udara kovida 19.
Analitičari, manje skloni optimizmu, smatraju da skoro ne treba očekivati senzacionalna otkrića jer je „postavljanje medicinske dijagnoze veoma zaraženo politikom“.
Istovremeno, tvrdnju da pandemija ima „višestruko poreklo“ – ukazuje se Si-En-En – ne podržava većina naučnika, a čak da je tačna, činjenica je da se u Vuhanu dogodila prva „eksplozija“, pri čemu su „kineski zvaničnici umanjivali početnu opasnost, dozvoljavajući virusu da se širi“.
Predsednik Kine Si Đinping je sada na Svetskom ekonomskom forumu pozvao na „bližu solidarnost i saradnju“, više razmena informacija i snažniji globalni odgovor i pre svega međunarodnu saradnju u vakcinisanju, kao presudnom oružju“.
Si je, pritom, posebno naglasio uspeh Komunističke partije Kine u obračunu sa virusom, naglašavajući „naročito u poređenju sa Amerikom i većim delom Zapadne Evrope“.
Gotovo u isti mah su štampane sumnje u popularnom partijskom glasilu Global tajms u pouzdanost Fajzer i Moderna vakcine.
Ipak, Sun Jang, direktor u kineskoj Nacionalnoj zdravstvenoj komisiji kaže da je proučavanje kompleksa virusa čisto naučno pitanje, koje zahteva saradnju, a ne političke pritiske.
Svetska zdravstvena organizacija takvo mišljenje čita na svoj način, verujući da u tome treba preduzimati više pokušaja.
Misija WHO je – kao primer strpljivosti – prve dve nedelje u Kini provela u izolaciji i onlajn konferisanju sa domaćim kolegama, pre nego što je uživo kročila u Vuhan.
Profesorka Tea Fišer, pre napuštanja hotelskog karantina je poručila da će izlazak na ulicu biti ravan sletanju na Mesec.
Ostaje da se potvrde reči „vanzemaljca“ Nila Armstronga o „malom koraku za čoveka, a velikom za čovečanstvo“, što je ovom prilikom traganje za otiscima slepog miša, za koga smo dosad skloni da verujemo da je kovid 19 na vuhanskoj pijaci predao ljudskom rodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.