Gostujući ratnici

Dok osvajači i branitelji, vojske Rusije i Ukrajine ratuju, „legije stranaca“ različitih uverenja i interesa stižu na bojišta kao plaćenici, dobrovoljci ili osvetnici.

Još početkom marta, ubrzo po početku ruske agresije, u Kijevu je objavljeno da se oko dvadeset hiljada ljudi iz 52 zemlje, iskusnih veterana i dobrovoljaca, prijavilo da stupe u novoosnovanu međunarodnu jedinicu teritorijalne odbrane Ukrajine, što je po rečima ministra Dmitra Kulebe znak da: „Svet nije sa nama samo rečima“.

Ubrzo su agencije prenele poruku moskovskog ministra odbrane: „Nekih šesnaest hiljada građana sa Bliskog istoka prijavilo da se kao prijateljska pomoć pridruže Rusima“.

Magazin NJujorker dodaje i objašnjenje Sergeja Šojgua: „Ako ima toliko sveta koji želi da stupi u dobrovoljce, posebno ne za novac i pomogne stanovnicima u Donbasu, sasvim razumljivo da mi treba da ih prihvatimo i da im pomognemo da stignu u borbenu zonu.“

Pouzdan broj različitih formacija i pojedinaca na obe strane teško da može da se utvrdi, a izvesno je manji od medijskog uvećavanja.

Na ruskoj strani su angažovani i pripadnici dobro poznate Vagner grupe.

Po mnogim izvorima ova najamnička vojna formacija, ustrojena kao privatna kompanija, potekla od osnivača Dmitrija Litkina, finansijski pomagana iz kase oligarha Jevgenija Prigožina i do sada je „za Putinove potrebe“ ratovala u više zemalja, na raznim stranama sveta.

NJujorška neprofitna istraživačka organizacija globalne bezbednosti Sufen centar ukazuje da uključenje „autsajdera“ i neregularnih snaga „može dalje da komplikuje sukob, već dovoljno složen“.

„Ukrajinsko bojište je neverovatno stecište sa obiljem nezvanih gostiju, mešavina privatnih vojnih preduzetnika, regrutovanih dobrovoljaca sa svih strana, plaćenih najamnika, prostih lovaca na novac, ekstremista, sve do terorističkih grupa.“

Dobar poznavalac borilačkih veština Kolin Klark govori o razlici između pripadnika obučenih i motivisanih specijalnih snaga i došljaka, koji kao neka vrsta ratnih turista često posluže kao topovsko meso.

Sasvim je drugačiji slučaj Vagner grupe.

Prema ruskim propisima privatne vojne kompanije su nezakonite.

NJujorker iznosi svoja saznanja.

„Kremlj demantuje da Vagner grupa postoji, Međutim, Vladimir Putin ju je navodno uključio o moskovsku vojnu strategiju od intervencije za zauzimanje Krima 2014. i pružanja podrške proruskim separatistima u Donbasu. Sada je obećana plata za rad u Ukrajini od hiljadu dolara ili više mesečno.“

Klark zaključuje da je ruskim snagama zapravo potrebno sve više „vagnerovaca“ i probranih stranih „dobrovoljaca“, kao „zamena za mlade vojnike, koji u velikom broju ginu u Ukrajini“.

Računica NATO je da su Rusi u prvih mesec dana izgubili između sedam i pernaest hiljada vojnika.

Na ukrajinskom spisku zemalja, kako prenosi američki radio, iz kojih se prijavljuje najveći broj dobrovoljaca nabrajaju se Britanija, Kanada, Danska, Izrael, Letonija i druge baltičke države…

Glas Amerike, uz napomenu da nije jednostavna provera, govori i o dobrovoljcima iz Rusije i Belorusije, „koji su godinama pomagali Ukrajinu“.

U tu grupu svrstavaju se i Čečeni (koji su se oružjem suprotstavljali Moskvi u rodnoj zemlji), a na spisku regruta su i protivnici Lukašenka.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov svoje sunarodnike, koji su stali na stranu Kijeva naziva izdajnicima i poručuje da će ih njegove „loviti i ubijati“.

Lukašenko je svoje „otpadnike“ opisao kao „lude, koji se bora samo za pare“.

Većina zapadnih država zakonski zabranjuje svojim državljanima „privatno vojevanje“ u inostranstvu.

Predstavnik Pentagona je za ovu priliku savetovao da Amerikanci, koji žele da pomognu Ukrajini – treba da daju prilog dobrotvornim agencijama.

Profesor prava Dakota Rudsil raščlanjuje: „Amerikanci, koji se pridružuju ukrajinskoj borbi protiv ruske invazije rizikuju da prekrše zakon o neutralnosti, jer su SAD u stanju mira sa Moskvom, istina uz zategnute odnose.“ Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras je u februaru požurila da kaže kako „apsolutno podržava sunarodnike da idu da se bore u Ukrajini, ako to žele.“

Nekoliko nedelja potom, upozorila ih je da time mogu da prekrše zakon i da po povratku zbog toga – odgovaraju.

Javlja se među posmatračima izvesna zabrinutost od „hodočašća“ grupa sa ekstremne desnice, kakav je 2014. bio nastanak bataljona Azov, koji je pokušao da širi politički radikalizam, mimo borbene pomoći.

Prvih dana, izveštava Vašington post, u Kijevu je vladala je spremnost da prima strane dobrovoljce, uz uslov da se služe ukrajinskim ili engleskim jezikom.

Prijemni ispit je sada daleko ozbiljniji. Prolaze samo kandidati sa vojničkim iskustvom i tečnim znanjem ukrajinskog ili engleskog.