Građanin Tramp

Na adresu golf kompleksa i boravišta u Palm Biču, njegovoj budućoj tvrđavi, ne samo omiljenom odmaralištu, nagoveštava se da će stizati istražni i sudski pozivi, zakucaće na vrata poverioci i poreznici, pratiće ga sumnjičenje rođaka za porodičnu prevaru, čak (moguće) i obnovljeni procesi po optužbi za uznemiravanje i silovanje, ne isključuju i ozbiljni politički proroci.

Sem naknadnog impičment raspeća u Senatu, naziru se i mnoga druga.

Bi-Bi-Si prenosi uverenje upućenih u pravničke veštine i običaje: „Gubitak predsedničkih privilegija znači da će se Tramp vrlo brzo naći na meti advokata i tužilaca i neće više moći da uživa prethodnu zaštitu, ni on, a ni kompanije iz njegove razgranate poslovne imperije.“

Moć se silaskom sa trona lako kopni. „Kad se napusti Ovalna kancelarija, atmosfera se menja“, nagoveštavajući buru kaže bivši tužilac iz Njujorka Daniel Alonso, i stvarnost postaje drugačija.

Poznavaoci pominju da nije američki običaj da se predsednik, dok je na dužnosti optužuje za federalna krivična dela.

Gardijan nazire poteze u brzopoteznoj partiji: Tramp se suočava sa dve istrage suda države Njujork u kojima se utvrđuje da li je „odveo poreske vlasti na pogrešan put, kao i banke i poslovne partnere, a – takođe – tuže ga i dve žene za seksualne prestupe“.

Detaljniji istraživači nalaze da su u višestrukim iskušenjima (opadanje prihoda i posledice kovida, nisu i sva), kao težak „kamen oko vrata “ Donaldu Trampu krediti njegovih kompanija – neki uz hipoteke na ličnu imovinu – koji premašuju milijardu dolara.

Više od polovine (oko 600 miliona) tog duga dolazi na naplatu u sledeće četiri godine.

Osiguravajući se od budućih neprijatnih iznenađenja, jedan od najizdašnijih u kreditima Trampovom poslovnom sistemu, Nemačka banka odstranila je biznismena Donalda sa liste klijenata, dok je još bio predsednik SAD.

Američki poreznici imaju svoja iskustva.

Zanimljivo je saznanje, koje je prikupio Njujork tajms: da je Tramp u godini prve izborne kampanje (2016) i početka mandata predsednika, po podnetoj prijavi, platio federalni porez – 750 dolara!

U osamnaest drugih godina – navodi list – uživao je poštedu, pozivajući se na „velike gubitke u poslovanju“.

Kad je jednom konačno za „duži rok“ uplatio 95 miliona dolara federalnog poreza, 73 miliona je povratio priznavanjem troškova, o čemu je proces naknadne provere nedovršen.

Saznalo se da je Tramp – recimo – kao osnovu za umanjenje naveo stavku od sedamdeset hiljada dolara utrošenih na šišanje i doterivanje frizure, kao neophodnu pripremu za učešće u televizijskim emisijama.

Najbrojnije provere se vode ili pokreću oko poslova sa nekretninama i građevinskim investicijama, gde su ulozi visoki, koliko i pravni lavirint kroz koji ovi postupci prolaze.

U raspetljavanju tog klupka je i utvrđivanje da li je – kako ustavne odredbe nalažu – visoki državni zvaničnik, pa i predsednik, u svim prilikama imao saglasnost Kongresa da „prihvati poslovnu pomoć strane države u pribavljanju sopstvene koristi“.

U detaljnom predviđanju šta sve pored propuštanja kroz političko, poslovno i finansijsko čistilište može da snađe običnog građanina Donalda Trampa, Bi-Bi-Si navodi i neka, ne baš prikladna i očekivana, mada i ranije nagoveštena.

Meri Tramp, ćerka Donaldovog starijeg brata Freda – koji je umro 1981. u četrdeset drugoj godini – objavila je memoarsku knjigu u kojoj optužuje strica (i druge bliske rođake) za prevaru, ali je podnela i tužbu, koja počinje tvrdnjom da „lopovluk nije samo način porodičnog poslovanja, nego i način života. Familiju predstavlja kao skupinu „opsednutu novcem i udarcima s leđa“.

Kad joj je otac preminuo, Meri je imala šesnaest godina, pa su je stric Donald i drugi „u okviru brige i staranja za njene interese“ svojim veštinama lišili nasleđa, višemilionskog dela koji je trebalo da joj pripadne.

Sada zahteva pravdu i najmanje pet stotina hiljada dolara, kao naknadno ispravljanje nepravde.

Kad se knjiga pojavila Donald Tramp je tvrdio da je „puna neistina i netačnosti“, ali se tek očekuje njegovo izjašnjavanje u procesu pred njujorškim sudom.

Sabirajući moguće „tamne oblake“, dnevnik USA Today, još uoči Trampavog odlaska iz Bele kuće ukazuje na predsednikove „večne osobine sudskog izazivača, a tako će biti i kad se vrati privatnom životu“.

„Nešto od onoga što ga čeka može da uprlja porodični ugled, nešto može da utiče na njegove poslove, a nešto i da nanese štetu njegovoj ličnosti, pošto ostaje bez predsedničkog štita“, zaključuje istraživač.