Grčka muka

Vekovi menjaju božanstva. Današnja Atina tragajući za „mirnim morem“ okreće se prema Briselu. Da li je začetnik demokratije i državnosti kontinenta na ivici bankrota? Istovremeno, Evropljani, koje nije zahvatio finansijski cunami već se pribojavaju i domino efekta. Pominju se ne samo i drugi južnjaci – Portugal, Španija, Italija sa dugovima do 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, a prihvatljiva su samo tri – ali se pomišlja i na opasnost za naizgled imućnije, pa čak i za izglede evra uopšte.

Stanje je složenije od samo grčke nedaće (tri stotine milijardi evra duga, budžetski deficit od 12.7 odsto bruto domaćeg proizvoda, u aprilu i maju dolaze na naplatu rate od 20 milijardi evra) i porodične brige u Briselu.

Grci, koliko uglavnom ne poriču sopstvene slabosti, ne prihvataju nevinost evropskog bratstva. Dan pošto je Unija „snabdela Atinu političkom podrškom u njenom naporu da spase javne finansije Jorgos Papandreu je optužio Brisel da je stidljiv, uz manjak koordinacije i upotrebu Grčke kao žrtvenog jarca u prikrivanju sopstvenih neuspeha bloka 27 nacija“, obaveštava ugledni „Katimerini“. List piše da je premijer, uz mnoge ohrabrujuće reči, EU ne donosi specifične finansijske obaveze članica i sugerira da treba i da „deli izvesne odgovornosti za opasna predviđanja u pogledu Grčke“. Papandreu kaže da „Grčka nije politička ili ekonomska supersila da bi sama vodila bitku“ i zaključuje da se Evropska unija poslednjih meseci ponašala bojažljivo. Premijer čak za prikrivanje prethodne vlade Nove demokratije o stvarnom stanju zamera Briselu da je bio nemaran i nije „dvaput proveravao brojke, a sada svu krivicu svaljuje na nas“.

Kad je 2001. pristupala evrozoni Grčka je već nosila zaduženje od preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Novčić uvek ima dve strane, u politici ih je i više. Uputan je komentar „Katimerinija“: „Socijalistička vlada ostavlja utisak da je sastavljena od dva tipa ljudi. Sa jedne strane je grupa političara, koja izgleda shvata da je zemlja u stvarnoj opasnosti od bankrotstva. Nasuprot njima su oni koji žive u sopstvenom univerzumu, u balonu koji je daleko od stvarnosti. Politika ne može da se reciklira, pa ni ideje koje u najboljem slučaju ostaju u osamdesetim godinama prošlog veka, gde i pripadaju“.

Brutalniju dijagnozu prilaže i Volfgang Gerke, profesor Evropske škole biznisa: „Grčka je u vođenju računskih knjiga koristila trikove kako bi prikrila svoj deficit i to je ogroman problem, a Evropska unija je to prespavala“. Namera i nemarnost sada izazivaju uzbunu. Pristižu poruke da se ne može očekivati da Nemačka i drugi potpisuju blanko čekove, bez garancija za detaljno utvrđene obaveze Atine da će ispuniti obećanja. Najnovija anketa jednog berlinskog Galupa nalazi da je raspoloženje 53 odsto Nemaca izbacivanje Grčke iz evrozone, „jer ćemo mi platiti ceh“.

Opšta je osobina, pa i Grka, da se krivci nalaze među drugima, pa čak i ne među domaćim političkim protivnicima. U mnogim izjavama i komentarima meta su izdajnici i strani neprijatelji ili čak šira zavera za diskreditovanja evra. Autor knjige „Grešni savez: Grčka i Miloševićeva Srbija“ Takis Mihas o korenu sadašnje finansijske situacije beleži: „Sigurno da je bivša vlada Nove demokratije „hranila“ statistiku da unapredi ekonomsku sliku, ali nikakve zakonske optužbe protiv ranijeg premijera Kostasa Karmanlisa i njegovih ekonomskih saradnika nisu pokrenute, ma koliko – po grčkim standardima – bio hrabar Jorgos Papandreu da progovori, ali je zastao da naredi punu istragu o prevari“. „Štimovanje statističkih podataka je duga tradicija u Grčkoj“, smatra profesor Atinskog univerziteta Jorgos Bitros, „što je ozbiljan sistemski neuspeh, koji ima korene u političkom sistemu i manjku transparentnosti u javnom sektoru, a može da se kaže da je oboljenje od ove vrste raka toliko rašireno da pretvara svece u Raspućine“.

Našavši se između čekića i nakovnja Papandreu, uz sve socijalne napetosti i nezaposlenost, po svežim merenjima, uživa čvrstu podršku za stroge mere oporezivanja, smanjenja plata i štednje, ali – kako navodi nedeljnik „Ekonomist“ – „i te kako mu preti opasnost od, naizgled marginalnih grupa, recimo ultralevičara i mladih nezadovoljnika, mnogo više nego od glavnih sindikalnih centrala ili velikih partija“. Pri tom, Grčka se često opisuje kao siromašna zemlja, sa mnogo bogatih.