Nevolje sa praznom kasom države su u nasleđe ostavili davni preci, još od pre dve hiljade četiri stotine godina, nalaze revnosni pretraživači istorije od antičkog vremena, a opaska „dužan kao Grčka“ se i u kasnijim vremenima ponavljala više puta. Prvi zabeleženi bankrot u grčkoj istoriji dogodio se u četvrtom veku pre Hrista, kad je trinaest gradova-država uzelo zajam od hrama na ostrvu Delos, rodnom mestu Apolona, sina Zevsovog. Nisu mogli da vrate kredit božanskim poveriocima, pa je bogato svetilište u Kikladima – najpoznatije posle posle onog u Delfima – bilo na gubitku, bankarskim rečima: osamdeset procenata.
Otprilike iz istog doba monetarnu operaciju vladara Sirakuze Dionisija Starijeg (430 – 367. BC) opisao je još 1929. Čarls Bulok, ekonomista sa Harvarda: Pošto je napravio velike dugove u vojnim pohodima i silne pare potrošio za rasipničko izdržavanje dvora i spektakle priređivane narodu, tiranin se našao na mukama. Smislio je poseban recept za brzi „oporavak“ od siromaštva. Naredio je građanima da predaju sav svoj novac. Svaku tadašnju kovanicu je prepravio u novu, utisnuo je dvostruku vrednost i vratio je u upotrebu. Verovao je da je tako Sirakuza opet postala bogata. Sirakuza na Siciliji je jedno vreme bila najmoćniji grčki grad zapadno od kopnene helenske matice. Dionisije je od sitnog činovnika, ratujući sa Kartaginjanima, postao njen vladar, zapamćen po brutalnom despotizmu, koji je na kraju izgubio bitke. Izgubio je teritoriju i još je morao da isplati odštetu pobedniku. Prepravljanje novca tu nije pomoglo.
Hroničari su popisali i neuspehe da se ispune dužničke obaveze i mnogo vekova kasnije. Portal Investopedia veoma detaljno podseća na niz ranijih bolnih iskušenja Grčke: „Prva nezgoda se dogodila u ranim danima rata za nezavisnost od Turaka u devetnaestom stoleću, a poslednji bankrot zemlje bio je tokom Velike depresije, tridesetih godina dvadesetog. Sabrano, Grčka je u modernoj eri bila u bankrotu devedeset godina, što je skoro polovina perioda nezavisnosti. Počelo je nesrećnim zajmom 472.000 funti sa Londonske berze još 1824, koji je zbog rata sa Osmanlijama, posrednika i špekulanata naneo štetu i trošak od čega vlada nije mogla da se oporavi čak do 1878.
Sledeći kredit od šezdeset miliona drahmi, tada već nezavisnoj državi, 1832, za Grčku su organizovale vlade Francuske, Rusije i Britanije kao „pomoć za razvoj ekonomije i prvih koraka u upravljanju zemljom“. Novac je uglavnom rasipnički proćerdan za učvršćivanje loše vladavine prvog grčkog kralja, Ota (bavarskog princa), koga su na presto doveli Englezi. Grčka je, ipak, uspevala da otplaćuje taj dug do 1843. godine. Dalje nije mogla; vlada se održavala pozajmicama od Narodne banke, ali uz dvostruko višu kamatu nego na međunarodnoj pijaci, pa je sa svim prethodnim „teretom“ 1893. prestala da plaća spoljne dugove. Pet godina kasnije, pod stranim pritiskom, Atina je prihvatila obrazovanje Međunarodnog komiteta za upravljanje grčkim dugom, koji je budno nadgledao vođenje ekonomske politike, prikupljanje poreza i upravljanje. U Velikoj depresiji prošlog veka Grčka je uvela moratorijum na vraćanje dugova 1932. godine; trajao je do 1964. i bio najduži od svih pet bankrota“.
Današnji dug Grčke premašuje 170 procenata bruto nacionalnog proizvoda u 2014. To je, po računici eksperata, „dvostruko veći teret nego što su nosile Rusija i Argentina, kad su se te dve zemlje suočile sa bankrotom 1998, odnosno 2001“. Ali, za utehu, Atina je daleko od Venecuele i Ekvadora, koji su doživeli po deset bankrota u moderno doba.
Grcima uporedne statističke tabele malo znače. Čekajući poslednji čin moderne drame, prošle nedelje štediše su sa računa u bankama „pod kućne dušeke“ premestili četiri milijarde evra. Političari, i domaći narodni izabranici i evropski staratelji oprezno nagoveštavaju da se „klatno okreće na stranu optimizma“. Većina Grka – šezdeset dva odsto, po najnovijem ispitivanju raspoloženja objavljenog u atinskom Avgiju, listu bliskom Sirizi – veruje da bi povratak drahmi bio gora budućnost od sadašnjosti, ostanka uz evro.
Istorija, ako već nije bila dobra učiteljica, ne mora još jednom da se ponavlja. Dovoljno je gorkih pilula.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
