Grčki ćup

U sedmom veku pre Hrista atinski zakonodavac Drakon uveo je tako stroge odredbe da je, do naših dana i širom sveta, njegovo ime sinonim za izuzetnu oštrinu propisa. Daleki potomci i sunarodnici, u dvadeset prvom stoleću naše ere, veruju da su smanjenja plata i penzija, ukidanje povlastica državnim službenicima i opšta omča štednje, da bi se izbrisao nezapamćeni deficit blagajne Atine EU, drakonski potez modernog doba.

Antička istorija beleži da je „i pored svega, Drakon bio veoma popularan u vremenu kad su Atinjani grcali u socijalnoj i finansijskoj krizi“: „Umro je pošto je u pozorištu, da bi mu iskazao divljenje i poštovanje, narod na njega bacao sopstvenu odeću i tako ga ugušio…“

Premijer Papandreu je čvrsto ubeđen u svoj izbor oporavka, uz dovoljnu naklonost helenske nacije. Birači, pre svega upadljivo visokim neizlaskom – četrdeset procenata, i pored zakonom propisane obaveze da glasaju – manje su skloni primenjenoj recepturi: prepisana pilula čini im se preterano gorka. Analitičari i opozicija primećuju da socijalisti, pozivajući na hod po mukama pre izbavljenja, ipak imaju manje podrške nego pre trinaest meseci, kad su trijumfovali u borbi za poslaničku većinu. Ipak, najviše je bilo straha od neizvesnosti vanrednih opštih izbora. Osam od deset anketiranih građana ne žele da se opet glasa za parlament. Izbori su skupi i „troše mnogo vremena“, saglasni su mnogi i bez ideološke bliskosti, a posebno su im neskloni strani ulagači.

Prvaci konzervativne Nove demokratije, međutim, navode da je zaostatak njihove stranke za socijalistima, sa dvocifrenog procenta sada smanjen na dva – tri odsto.

Istovremeno, stručnjaci izvode računice da je za ostvarenje Kalikratisovog plana (simbolično nazvanog po jednom od graditelja Partenona pre 2.500 godina) o održavanju vlade Pasoka svake godine, u sledeće tri, neophodno najmanje još i milijarda i po evra. Pored toga, pojas za spasavanje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, koji je Grčka prihvatila da bi sprovela reforme, teži 110 milijardi evra.

Drugi krug ovih izbora, kroz nedelju dana, izvesno neće promeniti sadašnje, za Pasok zadovoljavajuće stanje. Papandreu i socijalisti imaju udobnu većinu. Premijer pritom objašnjava da je „prošlogodišnji izbor potvrđen, a za dalje – svaki građanin mora da žrtvuje nešto od svoje udobnosti, kako bi se obezbedila budućnost“.

„Bila bi teška greška da je Grčka upala u novu kampanju za opšte izbore“, piše ugledni Katimerini u uvodniku: „Socijalistička vlada mora da se probija kroz fiskalne i druge reforme. Pred premijerom i ministrima će se uskoro naći zahtevi i za još više bolnih odluka i oni će morati da plate cenu za neorganizovanu administraciju koja nije uspela da deluje brzo oko ključnih nevolja. Pitanje je jednostavno – može li Papandreu da nosi teret, koji se od njega očekuje u sledećih osamnaest meseci? Ako ne, treba da kaže Grcima šta da se čini: možda političari mogu da obrazuju administraciju za vanredne prilike, u kojoj ne bi bilo uskih linija podela, kako bi se nacija izbavila iz političkog ambisa u koji se ukopala.“

Domaći analitičari su saglasni kako „niko ne kaže da je lako sprovesti ovoliko stezanje kaiša, a birači su – ma koliko posredno – potvrdili mandat vladi, prihvatajući da je sve bolje od ulaska u političku nesigurnost.

Ta nea stavlja u naslov „Sve je dobro što se dobro svrši“. Univerzalnu narodsku utehu dopunjuje svođenjem opšteg računa: socijalisti se održavaju, konzervativnija desnica je izgubila „prihvatanjem radikalnije linije“, ali je pobedila u tako značajnom središtu kakva je Atina, a komunisti su se popeli na skoro jedanaest procenata glasova. Uticajni atinski dnevnik sabira, kako kaže, ukupnu „političku poruku ovog trenutka krize“.

Grci su nekad davno izmislili izbore, prebrojavanjem kamenčića stavljenih u ćup, kao i demokratiju, mnogi smatraju i politiku uopšte. Od sopstvenog pronalaska nikako ne odustaju.