Grčki izborni ćup

Konzervativna Nova demokratija sigurno plovi na talasu raširenog biračkog nezadovoljstva populizmom i neostvarenim obećanjima socijalističke Sirize, što se već potvrdilo na minulim opštinskim i izborima za Evropski parlament.

Nabujali optimizam opozicije je toliki da Kiriakos Micotakis (51), lider Nove demokratije, opominje svoje pristalice da na dan izbora ostanu u kućnoj ili izletničkoj hladovini, uveren da se kutije dovoljno pune i bez njih, pa je stoga njihov izlazak na birališta po vrućini nepotreban. Micotakas je poručio sopstvenim simpatizerima da pobeda nije bogom dana i da će će „bez potpunog uspeha (a računa se na 9-10 procenata prednosti nad Ciprasovom Sirizom) izbori biti ponovljeni po još većoj žezi u avgustu, kad je cela Grčka na odmoru“.

„Građani treba da razumeju šta bi značilo da sedmog jula Nova demokratija ne dobije dovoljno snažan mandat“, podučava Micotakis i dodaje da „nema govora o razumevanju sa današnjom Sirizom o nekakvoj nacionalnoj koaliciji.“ To dopunjava školskom lekcijom da je apstinencija poraz demokratije, a glasovi dati malim partijama su „bacanje kroz prozor“.

Ipak, treba sačekati konačni rasplet.

Trijumf Sirize 2015. u Atini je danas daleka uspomena na san o izbavljenju od jarma bolnih mera za građane, koji sada nagoveštavaju veliki zaokret u mirniji put, što će Aleksisa Ciprasa (44) – i pored u poslednji čas uvedenih penzionerskih bonusa i smanjenja poreskih obaveza – koštati presipanja glasova u „drugačiju ideološku korpu“, jednostavno rečeno – gubitka vlasti.

Prema grčkom zakonu, partija koja na izborima osvoji najviše glasova dobija kao nagradu još i dodatni broj poslaničkih mesta u parlamentu,

„Verujem u ono što najveći broj anketa najavljuje, da će Nova demokratija biti veoma blizu ne samo da bude na prvom mestu, nego da će imati dovoljno mesta u parlamentu da sledećih godina samostalno vodi zemlju“, kaže Teodor Kolumbis (84) veoma ugledni i iskusni univerzitetski profesor.

Micotakis podseća da je Siriza „iz džepova stanovništva uzela više novca nego što je bilo potrebno“. Kaže da namerava da nešto od toga vrati narodu, siguran da će to pomoći ekonomskom rastu.

Cipras sateran u „konopce“ političkog ringa brani se da se nalazio u najgoroj mogućoj situaciji da „skuplja polomljeno staklo“ pira svih prethodnika i da je poneo nasleđene teške – „prazne kofere države“.

Atinski dnevnik Vima bez zadrške zaključuje da su „predstojeći opšti izbori kritični i odlučujući za budućnost zemlje, jer određuju put kojim će Grčka ići i prioritete koji će biti izabrani. List ističe da se radi o sukobu dve škole mišljenja, „terapiji bez izlečenja“ sadašnjeg premijera i atraktivnoj ponudi „velikih očekivanja“ vođe opozicije.

„Dužnost je birača da izađu na glasanje i preuzmu sudbinu u sopstvene ruke“, savetuju ove stare atinske novine, pozivajući birače da pokažu realizam, pošto je grčki narod dovoljno pretrpeo od silne retorike i praznih neostvarivih obećanja“.

Bi-Bi-Si beleži da je nezaposlenost među mladima skoro četrdeset procenata, da je iz zemlje od 2010. otišlo između 350.000 i 400.000 školovanih ljudi.

Siriza se uzdigla na vlast snažnom i borbenom agitacijom protiv establišmenta, ali je vremenom razočarala mnoge pristalice. Nova demokratija, desnog centra i pobornik liberalne ekonomije, u svojim političkim propovedima u žižu stavlja porodicu, crkvu i naciju i u izbornoj predigri – po skoro svim pokazateljima – uspeva.

„Nisam, da budem pošten, posebno ponosan na njenu socijalnu politiku, ali verujem da će – ako se ekonomija popravi – i socijalna pravda u budućnosti biti bolja“, ispoveda se u istraživanju javnog mnjenja izvesni Tasos Stavridis, što je laboratorijski primer mišljenja ne malog broja Grka, među kojim još ima i dovoljno rezervisanih prema modelu Kiriakosa Micotakisa, koji dolazi iz prošlih prevaziđenih političkih dinastija.

Kiriakosov otac Konstantin bio je premijer Grčke od 1990. do 1993, sestra Dora Bakojanis bila je ministarka spoljnih poslova, a njen sin Kostas je upravo prošlog meseca ubedljivo izabran za gradonačelnika Atine.

Dobar strani znalac domaćih prilika u malo reči postavlja ovakvu dijagnozu: „Aleksis Cipras je uspeo da izvede zemlju iz poslednjeg namaknutog međunarodnog ‘pojasa za spasavanje’, popunjavajući novcem prethodno praznu državnu kesu. Ali, čineći to stavio je preteran poreski teret na srednju klasu, navodeći da pomaže još siromašnije, ali nije stvorio celovit ekonomski plan.

Nije uspeo da dovoljno pokrene privredu i zemlju postavi na put učvršćenog samopoverenja. Umorni od čekanja i pošto su izgubili strpljenje da dođe bolji život, Grci su se okrenuli konzervativnoj alternativi, ponudi partije Nova demokratija. NJen lider Micotakis obećava dostojanstvo – zaposlenja i ekonomski rast i iznad svega niže takse i poreze.“

U antičko doba Grci su izmislili demokratiju i izbore. U zemljane ćupove građani su stavljali kamenčiće, koji su se potom prebrojavali. Nekad, veoma davno, sve je bilo jednostavnije i za birače i za izabranike.