Grčki post

Ove nedelje u Atini će poslanici glasati da se ne ponovi slučaj dalekih predaka. Pred parlament, u kome ima samo četiri glasa prednosti, vlada Pasoka izlazi sa svojom poslednjom kartom štednje. „Velika nedelja“, kako je nazivaju domaći mediji, pada tačno tri decenije pošto su socijalisti prvi put osvojili vlast, kasnije se smenjujući sa Novom demokratijom desnog centra, sve do oktobarske pobede pre dve godine, koja se sada mnogima čini kao Pirova. Najnovije ispitivanje raspoloženja pokazuje da partija Jorgosa Papandreua uživa naklonost samo petnaest odsto građana, dok je 2009. imala izbornu podršku više od četrdeset procenata birača.

Javni dug Grčke je preko 350 milijardi evra; samo kamate ove godine su oko šesnaest milijardi, a za 2012. čak osamnaest. Kritična je polovina novembra, kad će državna kasa biti potpuno prazna, ako dotle ne bude uplate sledeće rate zajma – pomoći evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.

Pripremljeni zakon o opštem postu je jedina raspoloživa alatka u rešavanju krize, najteže recesije u prošlih četrdeset godina, posle prethodnih bankrot situacija u eri drahme, u devetnaestom i početkom tridesetih godina dvadesetog veka. Premijer u intervjuu listu Proto tema sunarodnicima, ali i drugima, upućuje SOS poziv: „Samo zajedničkim radom političkih snaga zemlje može da se promeni predstava da je Grčka izgubljen slučaj. Bankrotiranje bi bila katastrofa. Prihvatili smo ogromne odgovornosti, ali mi nismo Atlas koji je preuzeo sve teškoće kontinenta. Ako Evropa ne može da reši svoje probleme, posledice će biti nepredvidive za sve nas.“

Vlada, partije, sindikati i različite interesne grupe ne mogu da se slože o ‘danu posle’ – ponavlja uvodničar atinskog dnevnika Katimerini, a zatim gotovo roditeljski savetuje: „Šta god da se dogodi, zemlja će nastaviti da postoji i njeni građani će morati da nađu zajednički put, a ne da se iscrpljuju besmislenim sporovima“. Zapaljivo i rušilačko raspoloženje ulice je da je pripremljena zakonska omča drakonska. Prvi put u 190 godina postojanja države, primećuje agencija Rojters, svih sedam stotina hiljada zaposlenih u državnim i javnim službama biće plaćani po istom obrascu i pravilniku. Skala osnovnih primanja se kreše, ukidaju se bonusi, tako da će – prema predviđanjima sindikata – prosečne plate biti manje za daljih dvadeset procenata, posle prošlogodišnjeg umanjenja takođe od dvadeset odsto.

Vlada računa da će tako sačuvati dve milijarde evra godišnje.

Oko trideset hiljada zaposlenih kod države treba da odu u „radnu rezervu“, sa šezdeset odsto plate, a ako im se za godinu dana ne nađe mesto u javnom sektoru biće trajno otpušteni. I penzioneri treba da budu propušteni kroz gusto sito; oni sa više od hiljadu evra mesečno, izgubiće petinu, a mlađi od pedeset pet godina (uglavnom bivši policajci i oficiri) biće siromašniji za čitavih četrdeset procenata. Sledi i dalji niz u stezanju, godinama olako popuštanog kaiša, pa ogorčena većina misli da cenu isceljenja plaća samo ona.

Dimitris Drakopulos, uvaženi ekonomista u poznatom londonskom institutu upozorava da je „iluzija da se i pomisli kako ekonomija tone jedino pod teretom dugova“: „Grčka ima mnoga strukturalna uska grla, a javne finansije samo jedno.“ Za izlazak iz provalije „neophodna je agresivna politika akcije“ centralne banke i vlade, laboratorijski preporučuju stručnjaci.

Šok terapija ima i drugo lice. Ministar zdravlja Andreas Loverdos je naveo da se u prvih nekoliko meseci 2011. broj samoubistava povećao za četrdeset procenata, što je prethodnih godina slučaj i u Evropi uopšte, dopunjuju šire upućeni. „Prilike sve više vode ljude u svet droge, prostitucije, a skokovito (za pedeset odsto) raste broj registrovanih bolesnika sa HIV infekcijom“, nalaze eksperti. „Zdravstvena slika u Grčkoj je zabrinjavajuća“, konstatuje Dejvid Stakler sa univerziteta u Kembridžu.

Gigant Atlas, koga pominje Jorgos Papandreu, u starogrčkom predanju je na svojim plećima držao nebeski svod. Ni današnji ovozemaljski teret nije manji, ni Grcima, ni mnogim drugima.