Grčko ćebe

Kontrolori EU komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda neće više samo zahtevati da se gorke pilule izglasaju u parlamentu, već i da se u celosti progutaju: traže dokaze da će se eliksir stvarno primeniti kako stoji u receptu, za razliku od prethodno razblažene terapije.

Trojka je neumoljiva na daljem smanjenju već srezanih penzija (dosad za četrdeset odsto), plata i božićnog i uskršnjeg dodatka u javnom sektoru, otpuštanju umesto slanja u „rezervu“ (nama nešto razumljivije kao „prinudni odmor“), potpunoj liberalizaciji u zaštićenim profesijama, stvarnoj privatizaciji od koje je dosad ubrana samo sitna para, kako bi Atina ostvarila obećane uštede i dobila sledeću ratu pomoći.

Ovo je „poslednja šansa“, poruka je Evropljana i posle televizijskog tapšanja po ramenu i „ofanzive šarma“ premijera Adonisa Samarasa, koji je obilazeći najuticajnije prestonice – Pariz i Berlin – uz osmehe i uveravanja „bacao udicu“ za dvogodišnje produženje rokova u dugom lečenju Grčke.

Posle prijatnih susreta sa domaćinima, učtivih i brižnih pouka predsednika Olanda i kancelarke Merkel, nemački ministar finansija Volfgang Šojble je dodao jednostavno tumačenje: „Više vremena znači više para, a to je vrlo brzo novi program, što nije put za rešenje fundamentalnog problema evrozone.“

Skoro istovremeno Angela Merkel je „crvenim kartonom“ ućutkala mlađeg partnera u koaliciji, lidera Hrišćanske socijalne unije, koji je požurio, valjda već u prigodnom zaletu za uši birača, pred izbore u idućoj godini, da izjavi kako „2013. očekuje izlazak Grčke iz Evropske unije“.

Kancelarka je kratko poručila da „svako veoma pažljivo treba da meri svoje reči“, pošto je prethodno rekla da je Atini trajno mesto u EU. Šef njene diplomatije Gvido Vestervele je dodao da plašenje (Nemaca i ostalih Evropljana) Grčkom mora da prestane.

U maju 2010. Grčkoj je odobren paket pomoći od 110 milijardi evra, a u proleće 2012. daljih 130, ali uz strogi kalendar samodisciplinovanja i odricanja. Dosad provere ne idu najbolje. Neposredno je na ispitu oko četrnaest milijardi evra, koliko Atina treba da potroši manje u sledeće dve godine, da bi primala evropsku transfuziju.

List Rajniše post piše, a grčka štampa prenosi, da će dijagnoza konzilijuma trojke biti saopštena ipak tek početkom oktobra, a prema njoj će – izvesno – slediti odluke vrhovnih čuvara evrozone. Po ukazivanju komentatora – „nije u pitanju samo kupovina vremena, već pouzdan proračun plovidbe za konačan izlazak iz olujnih kovitlaca“.

Posmatračima se čini da je premijer Samaras iz Nove demokratije desnog centra naklonjen britkom hirurškom rezu („što se mora, sve odjednom“), a saučesnici u vladi socijalistički Pasok i levica su – kažu – skloniji daljoj, manje bolnoj terapiji „na kašičicu“.

Uvodničar dnevnika Katimerini, pritom, smatra da su „nadležni u zemlji obavili „horizontalni rez“ – zasecanjem po građanima, pre nego što su imali strategiju konačnog cilja: „U tom smislu je tačna kritika stranih lidera da su patnje grčkog naroda na duši neodgovornih domaćih političara. Čak je nemačka kancelarka, posle sastanka sa Samarasom, rekla da cenu krize ne treba da podnesu samo finansijski najslabiji.“

Prema novim vladinim podacima grčka privreda je za 6,2 odsto u drugom tromesečju 2012. opala u poređenju sa istim periodom 2011. Nezaposlenost je 23 procenta (samo nešto niža nego u Srbiji). Međunarodni monetarni fond očekuje „povratak rastu“ u 2014, ali oprezni domaći stručnjaci tako nešto pomeraju bar za jednu godinu kasnije. I evropski prvaci ne ostavljaju utisak da su ubeđeni da će pokušaji vlade u Atini doneti brze rezultate. Na samitu EU u oktobru biće trenutak da otvore karte.

Zanimljivo je pritom ukazivanje Žana Pisani Ferija, jednog od istaknutih istraživača evropskih iskušenja: „Nije uputno da se zahteva od iscrpljene zemlje da čini sve moguće napore da ostvari ciljeve Međunarodnog monetarnog fonda i programa evrozone, dok se u isto vreme podgreva pretpostavka o nasilnom izopštenju. Bez investicija i povratka poverenja, Grčka je osuđena da ostane zarobljena u zatvorenom krugu recesije i, kakvi da su njeni napori, ne izgleda da će zadovoljiti zahteve kreditora.“

Jedan ozbiljan engleski izveštač i u tumačenju ovako sudbinskih dilema poslužio se, pomalo cinično, davno poznatom dosetkom: dok pokušavate da se zagrejete ispod kratkog ćebeta, noge zebu ako ga povučete do vrata.